ZAKONIK NA KOJI SE DUGO ČEKA: Šta surogat materinstvo znači u praksi i da li Srbija spremna?

Surogat materinstvo moglo bi da bude uvedeno i u Srbiji i to za parove koji ne mogu da imaju dece, ali i za žene i muškarce koji žive sami i žele potomstvo, predviđeno je prednacrtom građanskog zakonika.

Koliko je to osetljiva tema, ali i mnoge druge koje će definisati taj zakonik, najbolje govori podatak da se na njega čeka više od deceniju, kao i to što je samo prednacrt pretrpeo više izmena.

Prva verzija prednacrta građanskog zakonika urađena je još 2011. godine, druga 2015, a sada je svetlost dana ugledala i treća. U sve tri verzije bilo je predviđeno i uvođenje surogat majke.

- Ostala je odredba da se surogat materinstvo isključivo može koristiti kao način lečenja neplodnosti, kada žena ne može da rodi prirodnim putem, ni uz biomedicinski potpomognutu oplodnju, već jedino uz pomoć druge žene - kaže prof. Olga Cvejić Jančić, član Komisije za izradu građanskog zakonika.

Bračni i vanbračni parovi, gde žena iz zdravstvenih razloga ne može da zatrudni i iznese trudnoću, do sada su surogat majku morali da traže u Grčkoj, Ukrajini, Rusiji, odnosno zemljama gde je to zakonom dozvoljeno.

Osim bračnih i vanbračnih parova, prednacrtom zakonima predviđeno je da surogat majku mogu da angažuju i žene i muškarci koji žive sami.

- To je bilo predviđeno i u prethodnim verzijama prednacrta, ali smo sada izbacili potrebu da se traže opravdani razlozi i da sud o tome odlučuje. Zahteva se samo psihofizička procena da su u stanju da mogu da obavljaju roditeljsku dužnost u najboljem interesu deteta - pojašnjava ona.

Čak i kada bi građanski zakonik sada bio usvojen, to ipak ne znači da bi surogat materinstvo moglo odmah da se primenjuje u praksi jer je u suprotnosti sa Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji (BMPO), koji ne predviđa tu mogućnost.

Zapravo, morale bi da se čekaju izmene i dopune tog zakona.

Član radne grupe koja je radila Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji prof. Ivan Tulić kaže da su bili protiv uvođenja surogat majke, nakon što su videli sa kakvim se problemima suočava Grčka, koja je to uvela.

- Kontaktirali smo kolege iz Grčke, da bi videli kakva su njihova iskustva i od njih smo dobili odgovor da su se pokajali što što su to uradili - kaže prof. Tulić.

Najviše problema, dodaje, Grci imaju što 90 odsto žena koje su surogat majke nisu iz Grčke, dolaze iz drugih zemalja, zatim ne poštuju se potpisani ugovori, dešava se da surogat majke ne žele da predaju dete paru koji ih je angažovao, a bilo je slučajeva da sa bebom pobegnu u drugu zemlju i da bebu prodaju.

Druga krajnost je kada se rodi dete sa nekom anomalijom, tada se parovi predomisle i ne žele bolesnu bebu, a ne želi je ni žena koja je angažovana za rađanje.

U prednacrtu građanskog zakonika Srbije definisano je da se žena koja rodi dete za drugog naziva "rodilja", dok bi par ili pojedinac koji je angažuje bili "nameravani roditelji". Rodilja ili nameravani roditelji ne moraju da budu državljani Srbije, već mogu biti i strani državljani.

Rodilja će imati pravo na nadoknadu troškova tokom trudnoće i porođaja, ali nije precizirano koliki bi to iznos bio. O visini nadoknade treba da odluči sud koji odobrava ugovor i kontroliše da li su ispunjeni svi uslovi za surogat materinstvo, a to su medicinski dokazi da par ili pojedinac ne može na drugi način da se ostvari kao roditelj.

Predviđeno je da "rodilja" tokom trudnoće mora redovno da odlazi na lekarske preglede, kako bi se eventualne genetske anomalije uočile blagovremeno.

- Ako se utvrde anomalije nameravani rodilji mogu da zahtevaju od rodilje prekid trudnoće i ukoliko ona ne prihvati oni nisu dužni da prihvate dete. Predviđeno je i ukoliko se rodilja razboli i trudnoća i porođaj predstavljaju rizik za njen život ona može da izvrši prekid trudnoće bez saglasnosti nameravanih roditelja - pojasnila je Cvejić Jančić.

U prednacrtu stoji i to da jedan od nameravanih roditelj obavezno mora biti biološki roditelj deteta i da je to po pravilu muškarac, osim u situacijama kada žena nema partnera, onda će se u oplodnji korististe semene ćelije donora.

Zapravo u nastanku života mogle bi da učestvuju tri žene - jedna koja je donor jajnih ćelija, druga koja nosi trudnoću i treća koja je ciljani roditelj.

- Nismo predvideli korištenje jajnih ćelija same surogat majke - rodilje, već to može biti samo darovana jajna ćelija treće žene - zaključila je Cvejić Jančić.

Kada će biti završen konačan nacrt građanskog zakonika i kada će ući u skupštinsku proceduru niko ne može sa sigurnošću da kaže. To će isključivo zavisiti kako će se javnost izjasniti o prednacrtu tokom javne rasprave.

Izvor: Tanjug
Foto: Ilustracija/Pixabay.com

građanski zakoniksurogatsurogat majka