Ljutnja i gnev više škode fizičkom zdravlju starijih osoba od osećaja tuge, a naučnici navode i da mogu da pojačaju upalne procese povezane sa hroničnim bolestima poput bolesti srca, artritisa i raka.
To su rezultati istraživanja sprovedenog na 226 stanovnika Montreala starosti od 59 do 93 godine, objavilo je Američko udruženje psihologa (APA) u časopisu Psychology and Ageing.
Glavna autorka studije Megan A. Barlou sa Univerziteta Konkordija pojašnjava da ljutnju u većini slučajeva prouzrokuje to što većina starije populacije zbog poznih godina više nije u stanju da obavlja sve aktivnosti kao u mladosti, deo ih je teško podneo gubitak supružnika, a ni njihova fizička pokretljivost više nije ista.
Barlou kaže da je istraživanje pokazalo da, za razliku od tuge, gnev i ljutnja kod starijih osoba mogu da rezultiraju razvojem hroničnih bolesti. Ona je sa kolegama sprovela istraživanje kako bi se ustanovilo da li ljutnja i tuga doprinose razvoju upala, prirodnom imunološkom odgovoru organizma na infekcije ili oštećenja tkiva.
Upalni procesi, generalno gledajući, pomažu organizmu da se zaštiti od bolesti i doprinose oporavku od bolesti ili zaceljivanju oštećenog tkiva, ali dugotrajne upale, naprotiv, rezultiraju hroničnim bolestima u trećoj životnoj dobi.
Naučnici su učesnike istraživanja grupisali u mlađe seniore (od 59 do 79 godina) i starije seniore, odnosno one od 80 godina naviše. Za nedelju dana učesnici ispitivanja ispunili su kratke upitnike o tome koliko su ljuti ili tužni.
Autori studije su iz uzoraka krvi ispitanika ustanovili da li se u njihovom organizmu razvila neka upala, te su morali da odgovore na pitanje boluju li od bilo kakvih hroničnih bolesti povezanih sa životnim dobom u kome se nalaze.
Koautorka studije, doktorka Karsten Vroh, kaže kako se pokazalo da je svakodnevni osećaj gneva bio povezan sa višim upalnim parametrima i hroničnim bolestima kada se radilo o osobama od 80 i više godina, no isto nije važilo za mlađe seniore. Studija je pokazala i da osećaj hronične tuge ni u jednoj grupi nije bio povezan sa razvojem upala ili hroničnih bolesti.
Megan Barlou je pojasnila da tuga starijim seniorima može čak i pomoći u prilagođavanju na fizičko i kognitivno propadanje koje dolazi sa godinama jer se jednostavno pomire sa činjenicom da neke ciljeve više ne mogu realizovati.
Studija upućuje na to da nisu baš sve negativne emocije same po sebi loše, te da u određenim okolnostima mogu postati korisne, pojasnila je ona.
Ističe da su ljutnja i gnev emocije koje bilo koga mogu motivisati da ostvari neke životne ciljeve, pa bi mlađi seniori trebalo da ih iskoriste kao podsticaj u prevladavanju životnih izazova i gubitaka, što će im na kraju pomoći da ostanu zdraviji.
Izvor: N1/Hina
Foto: Ilustracija/Pixabay.com