Od utorka, 1. oktobra, kada počne primena Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, siromašni građani i žrtve određenih krivičnih dela, dobiće pravo na svog advokata, koga će za njih plaćati država.
Zakon je opredelio tri kategorije građana koji imaju pravo na besplatnog advokata, a to su pre svega oni koji primaju socijalnu pomoć ili dečiji dodatak.
U drugoj kategoriji su građani čija su primanja tolika da bi spala na nivo potreba za socijalnom pomoći ili dečijim dodatkom kada bi sami angažovali i plaćali advokata.
Treća grupa korisnika nije opredeljena finansijskim statusom, već oni pravo na besplatnu pravnu pomoć dobijaju kao "ranjive grupe".
Zakon je definisao 13 takvih grupa među kojima su deca, invalidi, žrtve porodičnog nasilja, žrtve trgovine ljudima, organizovanog kriminala, terorizma, azilanti, izbeglice, građani sa upitnom poslovnom sposobnošću...
Pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović za Tanjug opisuje kako će izgledati traženje i dobijanje besplatne pravne pomoći za građane u praksi.
- Tražilac besplatne pravne pomoći ide u opštinu (jedinicu lokalne samouprave) i obraća se službeniku koji obrađuje zahteve za pružanje besplatne pravne pomoći. Službenik je pravnik koji je dobio akreditaciju Ministarstva pravde da je prošao neophodnu obuku za postupanje u ovim slučajevima - naveo je Backović.
Obuku je do sada prošlo oko 300 službenika opština i oni će utvrđivati da li i ko ispnjava uslove za dobijanje besplatne pravne pomoći.
Kada utvrde da tražilac ima pravo na besplatnu pravnu pomoć, službenik će ga uputiti ili u jedinicu službu loklane samouprave za pružanje besplatne pravne pomoći ili kod advokata, u zavisnosti od konkretnog slučaja.
- U uputu će pisati ime i adresa advokata, od kojeg će tražilac dobiti besplatnu pravnu pomoć koja ide na teret lokalne samouprave, odnosno države - naveo je Backović.
Rok u kome mora da se odluči o zahtevu za besplatnu pravne pomoć je osam dana, a u hitnim slučajevima tri dana, što, kako je naveo pomoćnik ministra, ne znači da se zahtevi neće rešavati odmah.
Dokazi koje će građani podnositi prilikom zahteva su potvrda da se prima: socijalna pomoć, dečiji dodatak, plata ili ukupna imovina.
Kada su u pitanju zaštićene grupe, službenik će iz zahteva tražioca videti prirodu problema zbog koje traži besplatnu pravna pomoć i utvrditi da li građanin ima pravo na nju, a u slučajevima diskriminacije i azila službenik će građane upućivati na nevladine organizacije, ukazao je pomoćnik ministra.
Ako je u pitanju besplatna pravna podrška - za razliku od pomoći (koju pružaju samo advokati), službenik može građanina da uputi na razne nevladine organizacije, kod javnog beležnika, medijatora.
Da li građaninu treba pravna podrška ili pomoć određuje to - da li sporna situacija zahteva učešće suda, jer pred sudom postupaju samo advokati, koji su jedini ovlašćeni za pružanje besplatne pravne pomoći.
Ako je u pitanju samo davanje infomracija, popunjavanje formulara ili pravni savet onda podršku može da pruži civilni sektor, javni beležnici, medijatori.
Predsednik Advokatske komore Beograd Jugoslav Tintor kaže da će početkom primene Zakona svako dobiti priliku da ima svog advokata kojeg će u ovom slučaju plaćati država.
- Pravna pomoć jeste besplatna za građane ali nije besplatna za advokate. Advokatima će se njihov rad plaćati po tarifi koju odredi država - ukazao je Tintor u izjavi za Tanjug.
On je dodao da je tim povodom Advokatska komora u komunikaciji sa Ministarstvom pravde, kao i da advokatura smatra bi naknada za besplatnu pravnu pomoć mogla da se plaća kao i službene odbrane - 50 odsto advokatske tarife.
- Mi iz naše pozicije ne vidimo razlog da se menja red veličina. Kako ono što advokatura čini u krivičnom postupku za teža krivična dela, tako i u sistemu besplatne pravne pomoći može da izađe u susret građanima Srbije kojima je u interesu da imaju advokate - naveo je Tintor.
Krajnju tarifu će, kako je rekao, propisati država.
Iako se još ne zna koliko građana ima pravo na besplatnu pravnu pomoć, niti koliko njih će podneti zahtev za ostvarivanje tog prava, Tintor je istakao da advokatura ima spremnu logistiku i dobar odziv advokata koji su se prijavili na listu pružalaca besplatne pravne pomoći.
Ukazujući da nema rokova za prijavu advokata, predsednik AKB je ukazao da tu listu advokata sačinjava Advokatska komora Srbije, dok će Ministarastvo pravde voditi Registar pružalaca besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške.
Napomenuo je da će se advokati za besplatnu pravnu pomoć birati uređenim sistemom kol centra Advokatske komore, poput onog koji godinu dana funkcionise za postavljanje branilaca po službenoj dužnosti.
- Sistem kol centra će biti primenjen i u sistemu pružanja beslatne pravne pomoći, jer je to jedini način da se otkloni uzrok potencijalne korupcije, a ovaj predlog naišao je i na podršku ministarke pravde. Na ovaj način se vidi broj dodeljenih predmeta, kome su dodeljeni, šestomesečni i godišnji presek koji omogućava pračenje sistema i lociranje eventulanih problema - naglasio je Tintor.
U Ministarstvu pravde kažu, da će Registar pružalaca besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške biti javno dostupan na njegovom sajtu, a pretraživanje će biti moguće prema grupi pružalaca.
Tarifa za advokate još nije precizirana jer su u toku završne konsultacije sa Advokatskom komorom Srbije, a finalni predlog tarife će biti upućen Vladi, navode u ministarstvu.
Kada su u pitanju sredstva za plaćanje naknada, kažu da su za ovu godinu obezbeđena sredstva za početak primene zakona, jer se ne očekuje refundacija troškova.
Zakonom je definisano da troškove besplatne pravne pomoći finansira jedinica lokalne samouprave u iznosu od 50 odsto, a preostalih 50 odsto finansira se iz republickog Budžeta, tako što se vrši refundacija sredstava jedinici lokalne samouprave po izvršenom postupku.
Za 2020. godinu, planirana su sredstva u skladu sa analizom izrađena tokom pisanja zakona, a Zakonom o budžetu za 2020. godinu biće preciziran iznos sredstava koja će biti namenjena za besplatnu pravnu pomoć.
Izvor: Tanjug
Foto: Ilustracija/Pixabay.com