Budući da nije prošao ni mesec otkako je Tamara Grujić dobila ćerku Lenku, a već najavljuje nove sezone popularnog serijala, i ne čudi što je jedno od omiljenih TV lica ne samo u Srbiji, već i širom regiona. Kao i za sve na svetu, kaže, najveći motiv da bez predaha nastavi svoju humanitarnu misiju je - ljubav. Emisija "S Tamarom u akciji" u kojoj jednom nedeljno, od ovog petka, u 21.00, na RTS 1, nekome zaista menja život nabolje, neprestano je ohrabruje i inspiriše da istraje i učini još više.
- Volim svoj posao i ljude s kojima radim. Ponosna sam na njihovu predanost, i snimateljske i majstorske ekipe, i na tim koji radi postprodukciju emisija u Beogradu. Svi oni vole ovaj projekat i veoma su požrtvovani. Osećaj da nekome pomažete bez ikakve lične koristi je, nažalost, sve ređa pojava u našem društvu. Živimo u vremenu kada se ne veruje da neko nešto dobro može da čini za druge, i to bez interesa. Imamo rezultate iza sebe, ljudi nam veruju, i zato nam se rado priključuju i pomažu oko svega.
S obzirom na to da ste ovu sezonu snimali dok ste bili u drugom stanju, da li vam je bilo naporno da u roku od pet dana ispunite zadatak?
- U principu, snimali smo kao da nisam bila trudna. Imala sam sreću da sam sve odlično podnela, tako da smo mogli da radimo potpuno nesmetano. Ono što jeste bilo naporno su vremenske prilike, kiša koja nas je, u maju i junu, mučila već drugu godinu zaredom, kao i užasna sparina u avgustu. Takođe, naporno je bilo praktično "spojiti" dve sezone bez mnogo odmora. A to smo radili zbog termina mog porođaja.
Šta možemo da očekujemo u osmom ciklusu, koji ćete realizovati u centralnoj Srbiji i Šumadiji, i da li će ga nešto učiniti drugačijim od prethodnih?
- Ono što je bilo interesantno jeste da se naša ekipa našla baš usred poplave proletos, u okolini Kraljeva. Krenuli smo u selo Drakčići, kada nas je na magistralnom putu Čačak - Kraljevo, kod sela Adrani, bujica odsekla od ostatka ekipe. Svi smo bili zarobljeni na različitim stranama. Onda smo ostavili mog supruga u kombiju da čeka da se nivo vode spusti, a tonski snimatelj, kolega arhitekta Aleksandar i ja smo se FAP-om prevezli do drugog sela da bismo mogli da dođemo do kuće koju smo radili.
Šta vas najviše inspiriše kada radite na ovom serijalu?
- Najponosnija sam na solidarnost koju ostvarujemo na terenu. Danas su ljudi sve udaljeniji i otuđeniji jedni od drugih. Užasava me, i ujedno veoma rastužuje, činjenica da je sve manje empatije, a više agresije i ravnodušnosti. Veoma me je pogodila priča o kojoj se govori ovih dana - da Žarku Paspalju, koji je radio na košarkaškom terenu za decu, niko iz komšiluka nije prišao da pomogne. Gledam na društvenim mrežama neke užasne video-snimke dece, devojčica koje se tuku, maltretiraju vršnjakinje. To je veoma opasna pojava u našem društvu. Nažalost, za to su krivci i televizija i društvene mreže koje sadrže takvu vrstu nasilja. A verujte, narod nam je željan topline i ljubavi. Gde god da se pojavi naša ekipa, žene me prvo izljube, onda kuvaju kafe i spremaju kolače za majstore, svi nude pomoć. I to mi je, u ovom vremenu - najveći ponos.
Pomislite li da je vreme da okrenete novi list i radite nešto drugo?
- Zasad još ne. Postoje delovi Srbije u kojima nismo bili. Zato nam je najveći motiv da nastavimo. Imam nekoliko divnih ideja koje ću, nadam se, realizovati u narednih nekoliko godina.
I dalje nas upoznajete s ljudima i načinom života u centralnoj Srbiji. Da li vas je nešto posebno ganulo?
- Ove jeseni upoznaćete dvoje mladih ljudi koji odrastaju bez roditelja. Uvek me ganu takve priče. Najteže je odrastati bez roditeljske ljubavi i podrške. Jednu porodicu čine brat i sestra, koji žive bez majke sa nepokretnim ocem, a druga je priča mladog momka koga su mama i tata ostavili kada je bio sasvim mali. Svi su imali veoma težak život, pun izazova i mogli su veoma lako da postanu loši ljudi. Međutim, postali su pravi mladi domaćini, koji sami vode računa o svom domaćinstvu.
Uspevate li i dalje da realizujete efekat iznenađenja i da li je bilo nekih posebnih reakcija koje biste izdvojili?
- Taj efekat iznenađenja nam je jedan od najvažnijih trenutaka u svakoj epizodi. Ne znam koliko ljudi mogu da shvate da mi zaista snimamo godinama bez scenarija. Postoji plan, znamo na koje lokacije ćemo ići, kao i građevinske probleme kuća i kako ćemo ih rešavati, ali ne znamo kako će reagovati porodice na iznenađenje, useljenje... Takve scene ne možete da režirate, jer bi se to videlo iz aviona. Zato nam je vrlo važno da ljudi ne saznaju da dolazimo. Plašili smo se reakcije upravo onog pomenutog momka iz Sopota, koga su ostavili roditelji. On je dosta zatvoren, emotivno nedostupan, teško piše i priča. Međutim, od njega smo dobili jednu od najtoplijih reakcija ikada! Videćete.
Osim pomoći porodica, i na kraju ove sezone planirate akcije za širu zajednicu. Možete li nešto više da nam kažete o tome?
- Posle četiri sezone u kojima smo pomagali samo porodicama, zadobili smo poverenje i podršku naših sponzora i lokalnih zajednica da možemo da se oslonimo na znatno veću građevinsku i materijalnu pomoć za pojedinačne akcije. Tada smo odlučili da po jednu epizodu u svakoj sezoni posvetimo renoviranju neke dečje institucije ili udruženja ranjivih grupa ljudi. Najpre smo renovirali Hematoonkološko odeljenje Pedijatrijske klinike u Kragujevcu, zajedno sa Udruženjem "Nurdor", zatim dve stambene jedinice u Užicu za obolele od cerebralne i dečje paralize, u okviru programa "Živeti uz tuđu negu i pomoć". A proletos smo renovirali seosku školu u selu Guberevac, u opštini Knić. Najstarija RTS akcija - "Knjiga solidarnost" ovde je takođe uključena pa su dobili donaciju i u knjigama za školsku biblioteku. U TV sezoni koju ćete tek gledati, obnovili smo dve seoske osnovne škole, u okolini Pirota (Izvor) i Vranja (Mečkovac).
Ispunjavajući svoju misiju obišli ste Srbiju uzduž i popreko. Koje slike nikada nećete zaboraviti?
- Uvek one koje sam doživela tokom tradicionalnih obilazaka porodica, nekoliko meseci nakon naših akcija. Kada vidimo napredak, da smo ljudima dali vetar u leđa i da su dalje još ponešto izgradili, sredili, pa kada nam kažu da imaju više volje da ustanu ujutru, da su lično napredovali - to su vam slike koje se ne zaboravljaju! U prošloj sezoni smo radili u Raškoj, a momak iz te porodice išao u Poljoprivrednu školu u Leposaviću. Istu školu pohađao je i junak iz prve sezone, sa severa Kosova, koji je o celoj porodici vodio računa. Iskoristila sam priliku da ga obiđem. Tako sam saznala da je uspešno završio srednju školu, upisao Poljoprivredni fakultet u Leposaviću, proširio domaćinstvo... Srce mi je bilo puno. To su te radosti koje se pamte.
Ovaj serijal od početka emitovanja beleži rekordnu gledanost, a vi ste jedna od omiljenih javnih ličnosti u Srbiji. Čini se da se lako nosite sa tim, kako vam to uspeva?
- Trudim se da budem normalna i da se tako odnosim i prema javnosti. Popularnost ne doživljavam uopšte kao neku bitnu činjenicu, niti se njome u svom životu služim. Smatram da, što je čovek popularniji, treba da bude skromniji, jednostavniji. Uglavnom su svi naši veliki i uspešni ljudi bili diskretni. Danas, kada svako može da se nađe da naslovnoj strani novina, to sve češće nije nikakvo merilo uspešnosti, odnosno kvaliteta. Iz tih razloga retko i dajem intervjue - osim kada imam ozbiljan povod. A ove jeseni ih ima nekoliko.
Da li već sada znate gde ćete snimati naredne sezone serijala?
- Zasada planiramo da 2020. godine, prolećnu i jesenju sezonu budemo u Vojvodini. Bože zdravlja, 26 porodica na toj teritoriji trebalo bi da bude uključeno u naše akcije.
Šta se promenilo u vašem životu otkad ste postali majka?
- S obzirom na to da sam u toj ulozi tek nekoliko nedelja, pokušavam da se što pre saberem. Sve se promenilo! Imate novi centar vašeg unutrašnjeg sveta koji tek treba da upoznate. Dok se potpuno ne upoznam, još sam više u grču i strahu nego što uživam. Valjda je to normalno. Postavite mi ovo pitanje ponovo za jedno mesec dana.
Izvor: Novosti
Foto: Hello!/Arhiva