Koliko ste puta čuli da se neko pored vas na poslu žali na bol u vratu, krsnom delu leđa, butinama... Ili ga boli glava u određenom delu dana, oseća vrtoglavicu, titra mu pred očima. Ko god iz dana u dan predugo sedi na poslu, pa nastavlja da to čini i kod kuće, može da očekuje ovakve tegobe. To je cena svakodnevnog pasivnog ponašanja.
A da li to može da se promeni i na koji način, objašnjava specijalista fizijatar profesor dr Zorica Brdareski iz Klinike za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Vojnomedicinske akademije:
- Iako se čitav savremeni život odvija u ubrzanom ritmu, većina sticajem okolnosti ima sedanterno ponašanje, odnosno mnogo sedi. Satima, iz dana u dan, sede na poslu pred ekranom kompjutera, ispred TV, tableta ili telefona kod kuće, kao i na drugim mestima. Pritom su pritisnuti hroničnim stresom, nepravilno se hrane i uglavnom ne drže telo na pravi način dok sede. Neophodna fizička aktivnost je svedena na minimum ili je potpuno zanemarena.
Šta je posledica takvog ponašanja?
- Prvo dolazi do slabljenja mišića, a vremenom, zbog nepravilnog položaja tela tokom sedenja, počinju da se javljaju bolovi u lumbalnom, odnosno krsnom delu leđa, kao i vratnom delu kičme. Osim bolova, javljaju se i glavobolje i vrtoglavice, koje mogu da se otklone ukoliko se na vreme počne sa vežbanjem. Na ovakvo stanje utiče nekretanje. Osim što preterano sedimo kada moramo, i u slobodno vreme biramo vožnju umesto hodanja. Zdravstveno stanje može da bude vrlo ozbiljno ukoliko se telo ne pokrene i mišići ojačaju.
U kom smislu ozbiljno?
- U ovakvoj situaciji, osim slabosti mišića i navedenih bolova, dolazi i do poremećaja metabolizma masti i šećera, stvara se rizik za kardiovaskularne bolesti, dijabetes, pa čak i maligna oboljenja. Primera radi, za karcinom dojke i debelog creva pouzdano se zna da posledično nastaju i zbog lošeg držanja tela i slabosti mišića. Kod osoba sklonih trombozi javljaju se proširene vene i bolovi u nogama. Zato, ako nema vremena za ozbiljniju fizičku aktivnost, što je malo verovatno, treba primeniti minimum aktivnosti na radnom mestu.
Na koji način?
- Pre svega, treba sebe disciplinovati i pronaći vremena makar za istezanje i razmrdavanje. To su takozvane vežbe obima pokreta koje podrazumevaju razmrdavanje svakog zgloba ponaosob. Recimo, za vratnu kičmu treba raditi pojedinačne pokrete u svakom pravcu od tri do pet puta. Ako se opredelimo za pokret napred, onda samo to treba da se radi. Znači, spuštanje glave dokle može i lagano ispravljanje vrata. Tako isto unazad, levo ili desno. Nikako sve zajedno i u svim pravcima! Ukoliko se javi trnjenje ili zatezanje, treba prekinuti vežbu. A što se tiče rotacije vrata kao načina razmrdavanja, ona se izvodi isključivo na krevetu. Jer, ukoliko se dogodi da se javi vrtoglavica, osoba ima mogućnost da prilegne.
Kako da se ponašaju zaposleni na radnom mestu?
- Svako mora da nađe makar 30 minuta slobodnog vremena za šetnju, bilo da je na radnom mestu ili ne. Ako je osoba u zatvorenom prostoru, potrebno je da u toku dana prepešači najmanje jedan sprat gore i dole. Osim šetnje, trebalo bi i da vozi bicikl, pliva i radi vežbe istezanja, jer su one najdelotvornije. Na poslu neka sedi na stolicama sa dobrim naslonom za leđa, ruke treba da drži na stolu tako da budu pod uglom od 90 stepeni, dok su oči u visini ekrana kompjutera. I nije dobro da jede grickalice između obroka, već samo voće.
KAKO I KADA VEŽBATI
Vežbe za jačanje mišića najčešće se preporučuju za vratni i krsni deo. I ovde je vrlo važno da se te vežbe pravilno rade, zbog čega je prethodno neophodna konsultacija sa stručnjakom. U suprotnom, biće kontraproduktivne. Dobra fizička aktivnost mora da bude pravilno dozirana i podrazumeva vežbe u kontinuitetu. Da bi se to postiglo treba da prođu najmanje tri meseca. Vreme vežbanja je individualna stvar, pri čemu bi, ipak, trebalo da se poštuju određeni opšti principi. To znači da je vežbe za obim pokreta najbolje raditi ujutru, odmah po buđenju, a aerobne aktivnosti kao što je, recimo, vožnja bicikla, treba da se obavljaju ujutru ili kasno po podne - objašnjava naša sagovornica.
MLADI I TERETANA
Mladi ljudi u teretani treba pravilno da rade vežbe, da ne bi bilo loših posledica. U tom smislu, ne preporučuje se dizanje tereta sve dok se organizam potpuno ne razvije. To praktično znači, ne pre 18, čak i do 21. godine, zato što mišići leđa nisu dovoljno jaki da kompenzuju naprezanje prilikom dizanja tereta - upozorava dr Brdareski.
Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Freestock.com