Časna sestra iz Petrovaradina spasavala Jevrejke u Holokaustu

125. godišnjica rođenja Amadeje Pavlović i Dan sećanja na žrtve Holokausta

Časna sestra Amadeja (svetovno ime: Karolina) Pavlović (1895-1971) rođena je u Petrovaradinu, gde je završila šest razreda osnovne škole, a sedmi i osmi pohađala je u Novom Sadu. Nakon završetka trgovačke škole, dve godine provela je čekajući posao, a zatim je radila u Zemunu. U novembru 1922. se priključila kongregaciji Milosrdnih sestara Svetog krsta u Đakovu.

Završila je učiteljsku i višu pedagošku školu u Zagrebu. Prve sestarske zavete položila je 1926. i radila kao učiteljica u Državnoj osnovnoj školi u Đakovu, da bi od 1930. do 1941. predavala je građanskoj školi koju su časne sestre sestre držale u Đakovu. Imenovana je načelnicom kongregacije Časnih sestara Svetog krsta, 1940. godine i tu dužnost obavljala je do 1955. U godinama provedenim u NDH i u posleratnom razdoblju Amadeja bila je često na prvim linijama fronta, bez obzira da li je bilo za to potrebno pregovarati ili moliti nemačke vojne zapovednike, vlasti NDH ili partizane.

Kako se navodi u dokumentaciji Memorijalnog centra Jad Vašem, Amadeja Pavlović je ličnim zalaganjem i inicijativom spasila život jevrejske devojčice Zdenke Binenštok koju je pod lažnim imenom sakrivala u samostanu u Đakovu, a da to nisu čak znale ni ostale časne sestre. Zdenkina porodica ubijena je u nacističkim logorima smrti, bez obzira na to što se pokrstila i prešla u katoličku veru. Jedanaestogodišnju Zdenku iz Osijeka je u junu 1941. u Đakovo doveo sveštenik Alfred Helender i predao je Amadeji. Ona ju je sakrivala u samostanu, pod lažnim imenom, do maja 1945. Prisustvo devojčice predstavljalo je izuzetnu opasnost za samostan, koji je istovremeno jedno vreme bio i štab nemačkih vojnika.
O tome je Binenštok napisala: "Kao malo dete nisam morala da nosim žutu traku sa Davidovom zvezdom i nije traženo da budem registrovana kao Jevrejka. Načelnica samostana bila je jedina koja je znala moje jevrejsko poreklo. Išla sam u sestarsku školu i živela u samostanu pod lažnim imenom kao izbeglica iz Bosne. Zvali su me Zdenka, ali u mojim dokumentima bilo je ime jednog pokojnog deteta. Časna majka Amadeja meni je zaista bila kao majka. Zbog mene je izložila sebe i celi samostan opasnosti. Prekršaji pružanja utočišta, pomaganja ili spašavanja Jevreja kažnjavali su se smrću. Ona je čuvala moju tajnu, usprkos opasnosti za sebe i zajednicu sestara u samostanu. Za činjenicu da sam preživela strašno vreme Drugog svetskog rata, diplomirala na Hebrejskom univerzitetu i imam predivnu porodicu zaslužna je velikodušnost duha, duboka vera i hrabrost poglavarice majke Amadeje".

Zdenka se posle rata iselila u SAD-u. U aprilu 2008. uputila je molbu Memorijalnom centru za žrtve Holokausta Jad Vašem da se Amadeji Pavlović dodeli priznanje "Pravednik među narodima" koje Država Izrael dodeljuje nejevrejima za koje je dokazano da su se spašavali Jevreje tokom Drugog svetskog rata. To je i učinjeno u septembru iste godine.

U dosijeu Amadeje Pavlović se navodi se da je "uspela da uveri ustaške poglavare da iz tranzicionog logora za jevrejske žene i decu, u kome su mnogi umrli od gladi i zaraznih bolesti dok su čekali premeštaj u koncentracione logore, dozvole da primi trudnu i bolesnu Jevrejku u posebno bolničko krilo samostana sestara u Đakovu. Na isti način je, navodi se, pomogla da se spasu mnoge žene.

Autor: Marko Tucakov
Foto: yadvashem.org