Sve je manje zaposlenih koji vide vrednost zdravstvenog osiguranja na teret države. Zbog sve većih strukturalnih i sistemskih problema sa kojima se suočavaju zdravstvene institucije dolazi do sve većeg nezadovoljstva među korisnicima zdravstvenih usluga. Rešenje? Privatno zdravstveno osiguranje za firme.
Početak dinamičnog rasta privatnog zdravstvenog osiguranja vezuje se za prvi korak u izjednačavanju sa državnim. Pre sedam godina ono je proglašeno za kompanijski benefit, a mesečna premija za zaposlene izuzeta je od oporezivanja do 5.872 dinara.
Među najčešćim benefitima koje kompanije obezbeđuju svojim zaposlenima - a prema CORE izveštaju o benefitima zaposlenih u Srbiji - svoje mesto tako je pronašlo je i dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Tako je 45% kompanija obezbedilo polisu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koja uključuje puno pokriće a ne samo pokriće prilikom sistematskog pregleda. Od tog broja, najveći procenat onih koji uživaju u benefitima dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja nalazi se među rukovodiocima i menadžerima. Od operativaca i stručnog kadra tek 59% njih uživa u benefitima koje pruža dobrovoljno zdravstveno osiguranje. U poređenju sa drugim benefitima koje kompanije obezbeđuju zaposlenima (kao što su službeni automobil, refundacija putnih troškova, dobrovoljno penziono osiguranje, životno osiguranje, mobilni telefon i usavršavanje), procenat učešća dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u sistemu benefita iznenađujuće je visok. Na prvom mestu nalazi se službeni mobilni telefon, koji obezbeđuje čak 97% kompanija u Srbiji. Čak 80% kompanija obezbeđuje službena vozila svojim zaposlenima, a preko 91% troškova odnosi se na refundaciju goriva. Na trećem mestu po procentu učešća u kompanijskom programu beneficija nalaze se treninzi i edukacija, koji čine i jedan od osnovnih elemenata nematerijalnih pogodnosti kojima kompanije privlače potencijalne zaposlene.
U zavisnosti od visine osigurane sume, polisa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja obuhvata preglede lekara opšte prakse, lekara specijaliste, laboratorijske analize, dijagnostiku, testove po medicinskoj indikaciji, davanje terapije, ali i hitan medicinski transport, bolničko lečenje, intervencije u hitnim slučajevima. Dodatnim paketima moguće je obezbediti stomatološke i oftamološke preglede.
Najčešće, kompanije se odlučuju za osnovni paket dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koji uključuje elementarne preglede lekara opšte prakse, dijagnostiku, laboratorijske analize i sistematski pregled za zaposlene. Najveći procenat polise odlazi na preglede i troškove hospitalizacije (100%), dok je nešto manji procenat učešća u troškovima lekova (procenti variraju u zavisnosti od strukture zaposlenih, te je kod menadžmenta taj procenat najveći, 73%, a kod operativaca i profesionalaca drastično manji - po 25%).
Privatno zdravstveno osiguranje je "doživelo" ekspanziju na tržištu kada su prvo strane kompanije i međunarodne organizacije za svoje zaposlene počele da uplaćuju ovaj vid osiguranja, na početku kao nagradu ili dodatni benefit kojim su želeli da zadrže zaposlenog. Danas ovo osiguranje sve češće kupuju i pojedinci, želeći kvalitetnu medicinsku uslugu pre svega za svoju decu, pa onda i za sebe.
Kako kažu u osiguravajućim kućama, ovaj vid osiguranja je "sezonski" proizvod. Njegova prodaja naglo "skače" u oktobru i novembru, kada krenu i prve epidemije prehlada i traje do marta, a potom počinje bolja prodaja putnog zdravstvenog osiguranja.
Autor: Nadlanu.com/Diplomacy&commerce
Foto: Ilustracija/Pixabay.com