Staru godinu, i ne samo nju, već i celu prvu deceniju 21. veka, oko 8.000 ljudi je ispratilo u Beogradskoj areni gde su nastupali Vlado Georgiev i Haris Džinović a program je vodio Ivan Ivanović. Mnogima neobičan spoj izvođača se pokazao kao dobra kombinacija jer je atmosfera bila na nivou još otkad je popularni „Barba“ izašao na scenu, pa sve do časova koji već pripadaju zori.
Prostor za publiku je bio podeljen na „običan“ i „VIP“ deo u kom su se služili i sitni gastronomski specijaliteti kao i piće na kom se, bogami, dobro zaradilo. Primer – mala plastična čaša bilo čega bezalkoholnog koštala je 150 dinara.
Publiku je prvo počeo da zagreva kao DJ Niggor, a pre nego što je zapevao njegov veliki prijatelj mikrofon se, očekivano, našao u rukama Ivana Ivanovića. Bivši „keš taksista“ kome je 2010. bila itekako plodonosna bio je na svom nivou, međutim, mogao je da izbegne neke nepotrebne vulgarnosti – bio bi duhovitiji da ih je onako, šmekerski, „isfingirao“. Repertoar – dobro poznat: malo Karleuše, malo Krkobabića...
VLADO I NIGOR
Vlado Georgiev je zasvirao četrdesetak minuta pre ponoći, i to lagano – „Lažljiva“. Već je, međutim, uz „Sve si mi ti“ krenulo njihanje koje je vodilo ka ponoćnom veselju.
„Arena je najveći klub večeras“, poručivao je sa bine raspoloženi Novljanin. Bližilo se poklapanje kazaljki, nikom u hali nije bilo hladno iako su napolju, kako se kaže, „pingvini žickali za čaj“.
„Neka nas ova pesma podseti da je minus deset a mi unutra uživamo“ – rekao je Vlado pred „Ženu bez imena“, a pesma koja se poslednja čula u staroj i, nakon čestitanja i poljubaca, nastavila u novoj godini je „Sama bez ljubavi“.
Usledio je, baš kao što je Georgiev i najavljivao, u prvim minutima 2011. veliki hit „Anđele“, a „Reci mi da znam“ je ovoga puta bila posebno posvećena devojci koja je svojevremeno ostavila „Barbu“ ne zbog drugog već zbog – druge.
„Nešto lepo se desilo u prethodnoj godini“ – te su reči bile, naravno, uvod u „Hej ti“. „Kako smo napravili kafanicu od Arene“ – smeškao se Vlado ne ustručavajući se da siđe među obožavateljke u prvim redovima. Žurka je iz pesme u pesmu bivala sve bolja, pali su svi argumenti onima koji su smatrali da Georgiev nije za novogodišnji doček.
„Tropski bar“ je ne samo vratio Nigora na binu, već je i Ivan Ivanović seo za klavir – sve je izmaklo šablonu, scenariju, važna je bila samo dobra zabava.
„Večeras smo pokazali da ne slušaju svi u Beogradu šund, a tebi Ivane želim da u novoj godini smršaš deset kilograma“, poručio je Vlado popularnom voditelju i prepustio scenu trubačima.
HARIS
Iznenađeni su bili oni koji su pretpostavljali da će se na meniju naći uobičajen kalašnjikov/mesečina repertoar – umesto toga, čuo se medli domaćih pop hitova a imalo se i šta videti. Dve oskudno obučene dame obradovaše mnoge muške oči, pogotovo u parteru. Novi bend na bini je ubrzo zasvirao dobro poznatu melodiju hita „Rano je za tugu“, nešto pre pola dva konačno dočekasmo i Harisa.
Majstor čiji raspon glasa i bogatstvo interpretacije znatno prevazilaze okvire „narodnjaka“ nizao je i stare i novije hitove – „Ostariću, neću znati“, „Pusti me“, „Muštuluk“, „Traži“, „Kako mi nedostaješ“, nije zaboravio ni kolege.
„Dal’ jer moguće“ beše omaž Tomi Zdravkoviću – šta bi tek on radio po Areni da ju je dočekao... Otpevao je Haris i čuveni hit Duška Kuliša „Ti meni lažeš sve“ i nastavio bez promašaja – „I tebe sam sit kafano“, „Poznaćeš me“, „Zvezda tera meseca“, „Jesu l’ dunje procvale“...
Žurka je trajala, baš kao što je i najavljivano, do duboko u noć, Vlado i Haris su potpuno ispunili očekivanja svih koji su se nadali dobroj novogodišnjoj zabavi u Areni.
Milan Ćunković