Uprkos izuzetnoj važnosti, o melatoninu se nedovoljno govori. Uglavnom se vezuje za kvalitetan san, iako ima još mnoštvo drugih funkcija. Ovaj hormon pinealne žlezde vrlo je važan za očuvanje moždanih ćelija. Pinealna žlezda se nalazi u sredini mozga i svoju aktivnost ispoljava isključivo noću. Pod okriljem mraka ona serotonin pretvara u melatonin, veoma koristan za odlaganje pojave Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, ishemije mozga i moždanog udara. Može da smanji i stepen neurodegenerativnih promena u organizmu.
Utvrđeno je i da dovoljna količina ovog hormona pozitivno utiče na raspoloženje, dok njegov nedostatak dovodi do uznemirenosti, zamora i lošeg raspoloženja. Smatra se i da melatonin sprečava srčani udar uzrokovan stresom, tako što smanjuje proizvodnju kortikosteroida, koji mogu da oštete srčani mišić.
Nažalost, danas sve više ljudi, naročito u urbanim sredinama, ima manje melatonina nego što je poželjno. U gradovima je veštačko osvetljenje glavni krivac za nemogućnost ostvarivanja potpunog mraka tokom noći, a ulična i druga svetlost koja dopire u spavaće sobe koči enzime odgovorne za "prevođenje" serotonina u melatonin, objašnjavaju stručnjaci.
Zamračivanje soba za vreme spavanja je najjednostavniji način da se očuva stvaranje i funkcija melatonina. Kod ljudi koji imaju problem da utonu u san ili su stariji od 60 godina, davanje ovog hormona kao leka pokazalo se vrlo delotvornim.
Naučnici veruju da prisustvo melatonina može da spreči i rast kancerogenih ćelija. To bi značilo da u budućnosti ovaj hormon može da ima terapeutsku ulogu u lečenju zloćudnih bolesti.
Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Unsplash.com