Svima nam je poznat užas dosadnog zadatka koji nas čeka ili roka koji se približava. Ponekad je, koliko god se trudili, prosto nemoguće da završimo sve što moramo. Suočeni sa parališućim stresom, mi prosto odlažemo obaveze, sve vreme znajući da nas čekaju užasne posledice.
Zašto ljudi zapravo odlažu obaveze? Začudo nema nikakve veze sa manjkom discipline ili organizacije svog vremena. Timoti Pajčil, socijalni psiholog koji već 26 godina proučava ovo ponašanje, tvrdi da je zapravo povezano sa emocionalnom ravnotežom.
- Odlaganje obaveza (tzv. prokrastinacija) nije problem dobrog planiranja vremena – to je problem regulisanja emocija - tvrdi Pjčil. Izbegavanje napornog, dosadnog ili stresnog zadatka privremeno pruža olakšanje od tih emocija.
Većina članaka i teorija produktivnosti tvrdi da je rešenje pravilno raspoređivanje vremena ili razlaganje velikih problema na manje potprobleme. Međutim, Pajčil nudi jednostavniju alternativu – postavite sebi pitanje: "Šta prvo treba da uradim?".
- Samo započinjanje zadatka već čini čuda. Aktivnost proizvodi motivaciju, a ne obrnuto. Prokrastinacija nije kada odložite posao znajući da ćete moći kasnije da ga završite, već kada imate nameru da nešto uradite, i svesno to odlažete na sopstvenu štetu.
Pajčil objašnjava da je prokrastinacija po definiciji autodestruktivna. Ali zašto bismo radili ovako nešto, kad smo već svesni posledica? Ispada da ljudi upadaju u zamku odlaganja obaveza prosto radi trenutnog olakšanja. Međutim, psiholog dodaje da olakšanje koje osećamo trenutno nam deluje privlačnije od olakšanja u budućnosti.
Studija iz 2016. koja je proučavala vezu između odlaganja obaveza i slike o sebi tvrdi da ljudi vide sebe u budućnosti kao nepoznatu osobu. Ovakav način gledanja na sebe podržava misao da se zadaci mogu odlagati jer onda postaju problem za "buduće ja", koje će moći s njima da izađe na kraj. Ova strategija može da radi na kraće staze. Kad smo uspešni uprkos odlaganju obaveza, držimo se svoje loše navike kao da je "zlatna".
- Mnogi ljudi koji hronično odlažu obaveze su, uprkos tome, veoma uspešni. Poenta je da od prokrastinacije pre svega ne pati naš uspeh i efikasnost nego blagostanje - napominje Pajčil. Dakle, dok vam neprestano odlaganje obaveza neće nužno oštetiti karijeru, sigurno će se odraziti na vaše mentalno zdravlje. Kada zbog svesnog odlaganja doživimo neuspeh, počnemo da se iskaljujemo na sebi. Neprijatan događaj postane okidač za talas krivice i samoprezira.
- Takav odnos prema sebi zaista može dovesti do ogromne štete mentalnom zdravlju - upozorava psiholog.
Stalno odlaganje obaveza prouzrokuje anksioznost, smanjenu fizičku aktivnost i hronični stres. Istraživanja su pokazala da se ovi problemi na duže staze ispoljavaju u vidu srčanih tegoba i povišenog krvnog pritiska.
Pajčil objašnjava da je određeni tip ljudi skloniji odlaganju obaveza – izraženo impulsivni i manje savesni ljudi su najpodložniji ovakvom ponašanju. Dodatna istraživanja su pokazala da je verovatnoća odlaganja obaveza veća kod ljudi koji su skloni tome da se fiksiraju za anksiozne misli, kao i kod ljudi koji imaju manjak empatije prema sebi.
- Mnogi ljudi koje sam upoznao se pitaju zašto to sebi rade. Na kraju im pođe za rukom, ali se užasno napate, pa onda obećavaju da više nikad neće to da urade - kaže psiholog.
Prvi savet za borbu protiv prokrastinacije je da prvo sebi priznate da imate neprijatne emocije. Zatim možete svesno i bez osuđivanja da pomerite fokus sa njih.
- Ako užasno mrzite to što treba da uradite i radije biste se izboli viljuškom nego da se time bavite, otvoreno to priznajte. Onda sebi postavite prosto pitanje – kad bih krenuo da se bavim ovim zadatkom, šta bi mi bio naredni korak? - objašnjava Pajčil.
Preporučuje da taj korak bude mali. Nije nužno dobro rastaviti svaki korak u nekom procesu na najsitnije moguće delove, jer i to samo po sebi može biti naporno. Ipak, koncentrisanje samo na naredni korak može da spreči da vas obuzme poplava negativnih emocija.
Kada imate loš dan, možda ćete morati i deset puta da se pitate koji vam je naredni korak, ali će vam u jednom trenutku nešto "kliknuti" i metod će da upali. Proučavajući stotine studenata, Pajčil je izdvojio i opraštanje sebi kao ključnu osobinu.
- Ljudi koji su odlagali obaveze pa to zatim sebi oprostili su u budućnosti manje odlagali. Ako ne opraštamo sebi i nemamo saosećanja prema sebi, samo gomilamo na sebe još jedan sloj krivice i samoprezira, što će nam u budućnosti samo još više otežavati - napominje Pajčil.
Podseća nas na onu narodnu da 'ljudski je grešiti'. Nekad ćemo odlagati obaveze, i nekad će to da ima negativne posledice. I to je sasvim u redu.
- Odlaganje obaveza je, u stvari, suštinski ljudska osobina. Ko ne voli kratkoročne nagrade? Ali ako sebi ne oprostimo, nikad nećemo uspeti da izvedemo odgovarajuće promene na sebi - tvrdi psiholog.
Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Pixabay.com