Svetska zdravstvena organizacija i psihijatrijski krugovi, pre više od jedne decenije su 2020. označili kao godinu u kojoj će depresija postati drugi uzrok smanjenja sposobnosti ljudi i da će svaka četvrta osoba u svetu, u nekom periodu života, imati mentalni ili neurološki problem.
Epidemija je ove godine dramatično promenila naše živote i većina ljudi je uplašena i nesigurna. Osim toga, ubrzani tempo života, informacione tehnologije koje su dovele do toga da čovek danas u jednom danu primi više informacija nego što su ljudi u prošlosti dobijali i za 365 dana, velika diferenciranost životnih uloga i svakodnevni stresovi, sve su to uzroci koji dovode do raznih psihičkih poremećaja, a najčešće depresije, naglašava psihijatar profesorka dr Nevena Čalovski Hercog.
- Uzrok možda leži i u čovekovoj prirodi da je radoznao, da je aktivan i da teško stavlja granice i teško se miri sa ograničenjima - dodaje profesorka.
U svakodnevnom govoru kada želimo da kažemo da smo neraspoloženi često koristimo reč depresivan. Neraspoloženje, prolazna potištenost ili reakcija na neprijatne okolnosti, nije isto što i depresija.
- Jedan od osnovnih dijagnostičkih kriterijuma za otkrivanje depresije je kada neko dve nedelje, kontinuirano, oseća teškoće u obavljanju svakodnevnih zadataka, gubi sposobnost da se raduje, opada mu interesovanje za ljude, za aktivnosti, budi se ujutru umoran, ništa ne može da ga obraduje i oseća se veoma loše, ili je veoma razdražljiv - navodi prof. Čalovski Hercog.
Pošto se za depresiju vezuje i bezvoljnost, mnogi često lenjost proglašavaju za psihički poremećaj. No, kako naglašava profesorka Čalovski Hercog, lenjost je karakterna osobina i ona je kontinuirana, a depresija je uvek praćena emocionalnim fonom potištenosti i tuge koja prevazilazi uzrok i okolnosti i svojim trajanjem i svojim intenzitetom.
Jedan od osnovnih faktora rizika je pol. Žene su mnogo češće pogođene ovim poremećajem, kao i ljudi starosne dobi između 25. i 40. godine.
- Važan faktor je i struktura ličnosti. Ljudi koji su povučeni, koji se ne oslanjaju na interpersonalne odnose, koji nisu konstituciono optimistički orijentisane i preosetljivi su. Potom, osobe koje su u životu doživeli ozbiljne gubitke. Na primer, gubitak roditelja pre 11. godine je jako bitan faktor za skolonost ka depresivnom reagovanju i naravno, niz različitih psiho-socijalnih teškoća, a pandemija je upravo bio takav jedan činilac koji nas je sve stavio u rizik - ističe profesorka.
Maskirana depresija
Kod blago depresivnih osoba često ni lekari ne uspeju da prepoznaju simptome. Dominantan simptom na koji se oni žale je doživljaj iscrpljenosti i umora koji nikako ne mogu da prevaziđu. Obično imaju jutarnji pol neraspoloženja, teškoću da se suoče sa danom koji imaju ispred sebe. Oni obavljaju svoje zadatke, ispunjavaju planove, učestvuju čak i u porodičnim ulogama, brinu o deci, o partnerima, ali sve dok to čine nemaju osećaj zadovoljstva i osećaju se krivim što im je potreban veliki napor da to urade.
Blaga depresija takođe zahteva lečenje, jer ako se ne interveniše postoji rizik od produbljivanja i komplikacija.
- Blaga depresija ume da bude maskirana i telesnim simptomima. Glavobolje, bolovi u kičmi, teškoće u varenju, a ne postoji organski uzrok i u stvari je ekvivalent psihopatološkog fenomena depresivnosti. To je u stvari maskirana depresija - dodaje profesorka.
Nelečena depresija ima tendenciju da postaje hronična i dominantno utiče na opšte sposobnosti pacijenta. Postoji velika opasnost od suicida, zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i nasilničkog ponašanja.
- Svako ima svoj repertoar na koji način izlazi na kraj sa stresom. Neko više spava, neko se više kreće, neko više gleda televiziju, neko više jede i tako dalje, ali ljudi koji se oslanjaju na psihoaktivne supstance mogu da izazovu komplikacije i uđu u pravu zavisnost - napominje profesorka Čalovska Hercog.
Ukoliko porodični odnosi od početka nisu stabilni, ako nema dobre komunikacije, pažnje i podrške depresivni poremećaj će biti percipiran kao poremećaj ponašanja i dovodi do stigmatizacije obolelog.
Prva linija odbrane
Prva linija odbrane je dobar cirkadijalni ritam (biološki ritam u organizmu čoveka, koji reguliše brojne neourohumoralne procese u mozgu i na taj način kontroliše i usklađuje dnevno noćne i brojne druge funkcije svih najvažnijih organa u organizmu) – spavanje, ishrana, unos vitamina.
Antidepresivi ne moraju uvek biti prva linija odbrane, mada su vrlo efikasni, već postoji i veliki broj lekovitih sredstava koja značajno mogu da pomognu.
Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Pexels.com