Saborna crkva u Vršcu ili Crkva svetog Oca Nikolaja sazidana u 18. veku, najstariji je pravoslavni hram u ovom gradu, a u kriptama crkve sahranjeno je nekoliko vršačkih vladika.
Crkva nije samo pravoslavni hram već je i značajan spomenik kulture koje je ukrašavalo niz poznatih slikara čija se dela i danas nalaze u njoj. To su Nikola Nešković sa 10 celivajućih ikona, Pavel Đurković koji je uradio ikonostas, Simeon Jakšić i Mihajlo Popović sa zidnim slikama i dve slike Paje Jovanovića, Sveti Nikola spasava osuđenike i Sveta Angelina za koju se veruje da je lik Angeline radio po liku svoje majke.
Kako je nedavno izvestila Fejsbuk grupa "Baština bez zaštite" po nalogu Vladike vršačkog Nikanora na ikonostasu je urađena restauracija nakon koje je isti gotovo neprepoznatljiv. Reakcije na društvenim mrežama bile su veoma burne ( o čemu više možete pročitati OVDE), što nas je podstaklo da ovu priču istražimo malo dublje i detaljnije.
Dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske, za naš portal potvrdila je da konzervaciju i restauraciju ovog ikonostasa iz Vršačke crkve nije radila ustanova na čijem čelu se nalazi, te da, iako ikonostas nije bila u prilici da vidi uživo, na osnovu slika koje su osvanule na društvenim mrežama, može ipak da potvrdi da nije ispoštovan osnovni princip zaštite da se sačuva originalan izgled celine i da nedostaju ikone iz gornje zone.
"Galerija je pre nekoliko godina radila na konzervaciji i restauraciji ikonostasa Arsenija Teodorovića iz srušene crkve u Budimu, koji je predstavljen i u Galeriji i u Istorijskom muzeju u Budimpešti, ali smo se, pritom, strogo vodili pravilima struke i vratili izgled ikonostatsa u prvobitno stanje. To je po našem mišljenju jedini ispravan pristup", rekla je Tijana i dodala da veruje da za slučaj restauriranog ikonostasa u Vršačkoj crkvi veruje da postoji neko objašnjenje ili obrazloženje, ali da njega treba tražiti od Zavoda za zaštitu spomenika koji je bio zadužen za konzervatorsko-restauatorske radove. Međutim, u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika saopštili su nam da oni, takođe, nisu bili uključeni u ovaj slučaj, a iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Pančeva i iz Zrenjanina, niko nije odgoviro na naše upite.
Velika razlika u izgledu ikonostasa pre i posle restauracije, začudila je i Jelenu Medaković, direktoricu Muzeja grada Beograda, koja zbog toga čak sumnja u verodostojnost fotografije, jer, kako kaže, za takav potez nema logičnog objašnjenja.
"Kada kažem da je neophodno proveriti da li je fotografija koja je osvanula na društvenim mrežama podvrgnuta nekim intervencijama i prepravkama, pre svega mislim na tipogafski crveni natpis za koji nema opravdanja niti bilo kog logičnog objašnjenja. Neophodno je da neko iz Zavoda da objašnjenje da li je ovo faza restauracije, jer bi jedino logično objašnjenje bilo da je material odnet na rad i da će da se vrati nakon intervencije", kaže Jelena.
Teolog Rodoljub Kubat, takođe se priključio javnoj osudi sledećim rečima:
"Vidim da je u pitanju nasilje nad smislom i kulturom, ali, budući da se bavim proučavanjem Biblije, te za ovakve stvari nisam stručan, jedino što mogu jeste da se pridružim zajedničkoj osudi", kaže Rodoljub za naš portal.
Kako bi ova priča bila kompletna, pokušali smo da dobijemo objašnjenje i iz Eparhije Banatske u Vršcu, Međutim, od trenutka objavljivanja prvog teksta na našem portalu, pa sve do danas, na naše pozive i upite iz Eparhije Banatske u Vršcu niko nije odgovorio, ali smo uspeli da dobijemo stručan komentar i tumačenje od Nenada Makuljevića, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu na Katedri za istoriju umetnosti, koji kaže:
"Iako nisam detaljno upućen u ovaj problem, te samim tim ne mogu da pružim detaljan komentar, ono što mogu da kažem i istaknem jeste da je veoma važno da svaki ikonostas mora da bude restaurisan tako da odgovara prvobitnom izgledu. Kontrolu nad restauratorskim postupkom mora da obavlja nadležni Zavod za zaštitu spomenika kulture", kaže Nenad, ali, budući da iz ovih ustanova nismo uspeli da dobijemo komentar, pokušali smo da stupimo u kontakt i sa nekim iz Gradskog muzeja u Vršcu, kako bismo saznali zašto se restauriran ikonostas u tolikoj meri razlikuje od nekadašnjeg, kao i šta se dogodilo sa drvenim ukrasima sa ikonostasa, odnosno da li su oni završili na crnom tržištu sakralnih umetnina ili su, kako pojedini izvori tvrde, oni, pošto ih je "napao žižak" doneti u Gradski muzej u Vršcu na restauraciju gde će biti ubuduće "čuvani", ali ovu informaciju, nažalost, niko iz Muzeja nije želeo da potvrdi ili porekne.
Autor: Nadlanu.com
Foto: Nadlanu.com