Građani Srbije najviše vremena provode uz društvene mreže, čak 104 minuta dnevno, a mlađi od 24 godine i po 129. Sledeći je radio, uz koji su 81 minut u toku dana, mahom u kolima ili na poslu, zatim TV, uz koji provode 77 minuta, dok štampi posvete svega 23 minuta.
Ovo je pokazalo istraživanje medijske i digitalne pismenosti u Srbiji, koje je realizovao CeSID, anketirajući građane od 12 do 60 godina, u okviru programa organizacije "Propalžn", a u partnerstvu sa USAID.
Prema rečima Bojana Klačara, iz CeSIDA, TV mahom prati starija populacija, dok ga mlađi gotovo i ne gledaju. Zanimljivo je da je gledanost porasla u vreme korone, dok je slušanost radija bila u padu. Ljude najviše zanimaju sport, kovid, politika (prati je isključivo populacija starija od 40), moda i lepota i muzički program. Istraživanje je pokazalo i da mladi politiku ne prate čak ni na internetu.
Zanimljivo je da više od trećine nacije (35 odsto) ne veruje nijednom mediju, 24 odsto ima najviše poverenja u internet portale i sajtove, 19 odsto veruje televiziji, a 17 društvenim mrežama. Slika po starosnim kategorijama, međutim, izgleda drugačije.
- Mediji od poverenja za populaciju od 12 do 17 godina su društvene mreže, za one do 39 godina portali, dok populacija starija od 40 godina veruje televiziji. Mlađi od 24 od društvenih mreža najčešće koriste "Instagram", a stariji "Fejsbuk". Mlađi uglavnom vole kratke i brze forme, a s godinama opada uticaj influensera. Dok ih među populacijom mlađom od 24 prati 60 i više odsto populacije, među starijima od 54 prati ih tek 11 odsto građana - kaže Klačar.
Interesantno je i da 97 odsto građana u našoj zemlji koristi Internet, da 88 odsto ima imejl adresu, a 85 odsto kompjuter ili laptop. Njih 60 odsto koristi svakodnevno "Fejsbuk", 63 odsto "Jutjub", 54 odsto "Instagram", ali zato dve trećine nacije ne koristi elektronsko bankarstvo, a bezmalo četvrtina ne ume da prepozna digitalno nasilje!
U korišćenju društvenih mreža dominiraju žene, a najtraženije su brze, instant informacije.
PISMENOST
Čak polovina građana nikada ne proverava izvore medijskih sadržaja, što utiče na indeks medijske i digitalne pismenosti. Istraživanje je pokazalo i da 14 odsto uopšte ne želi da se informiše.
Izvor: Novosti.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com