Do 2030. procenjuje se da će u opštoj populaciji 21 odsto ljudi pripadati trećem dobu, od čega će čak pet procenata biti starije od 80 godina.
A kako slika izgleda danas? Većina penzionera živi u domaćinstvima bez članova mlađih od 65. Više od trećine su samci, 42 odsto udovice i udovci, 26 procenata živi sa vršnjakom.
Masovno imaju problema sa kretanjem, mnogima su deca ne samo u drugom gradu, već i u drugoj državi. Trećina nije u stanju da radi bilo koji teži posao, a 11 odsto ni lakši, pokazala je studija "Starenje u gradovima". Nad svim ovim podacima morali bi da se zamisle kreatori javnih, zdravstvenih, socijalnih i obrazovnih politika, jer svet za samo 20 godina uopšte neće biti isti. Promeniće se sve - od gradskog prevoza do zdravstvenih usluga.
Zdravstvu će mnogo više biti potrebni gerijatri, nego pedijatri.
Sve manje će biti onih koji uplaćuju doprinose za penzije u odnosu na one koji ih koriste, pa samim tim će doći i do nestašice novca za funkcionisanje onakvog Fonda PIO kakav poznajemo. Pokrivenost penzionog fonda doprinosima sada je 83 odsto, a za koju deceniju pašće ispod 50. Starijoj populaciji biće potrebni zdravstveni profili kojih nemamo dovoljno.
Prema rečima Nataše Todorović iz Crvenog krsta, koja je učestvovala u više istraživanja o starenju, još 2015. u svetu je broj starijih od 65 premašio prvi put broj petogodišnjaka.
Procene su da će 2050. premašiti i broj tinejdžera od 15.
- Na ovu pojavu ne treba gledati kao na negativnu, već kao na uspeh nauke i medicine. Danas duže živimo nego ranije. Ali, to znači da se socijalna i zdravstvena zaštita, sistem penzijskog osiguranja i obrazovanje, moraju prilagoditi starijima. Treba razvijati strategiju dugotrajne nege. Imamo neke elemente toga u socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, i Fondu PIO, ali osoba mora da ide na tri adrese da bi ostvarila prava. Cilj nam je da sve reši na jednoj - kaže Todorovićeva.
Prema rečima Todorovićeve, najveći broj ljudi traži geronto-domaćice, i potražnja je već sada daleko veća nego ponuda, pa bi ove usluge ubuduće trebalo dodatno razvijati. Ali, nekima je neophodna veća nega, menjanje posteljine i pelena, pranje kose...
Zato je Srbiji potreban daleko veći broj edukovanih negovatelja. Pošto 80 odsto nege čine neformalni negovatelji, odnosno članovi porodice, moraće da se razvija i sistem njihove edukacije - kako da kupaju ostarelog roditelja ili srodnika ili kako da ga okreću ako je ležeći pacijent. Potrebno je razvijati i usluge predaha za njih.
- Gerijatara je kod nas malo, kao i gerijatrijskih ležajeva u bolnicama. Primer dobre prakse je Zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje, koji radi samo sa starijima od 65. Preporuka je da se slične institucije razviju i u drugim većim gradovima - kaže Todorović, i dodaje da bi trebalo rešiti problem dostupnosti zdravstvene zaštite za stare i na selu, bilo otvaranjem ambulanti, bilo obezbeđivanjem prevoza do njih. Jedna od ideja je i da svršeni studenti medicine stažiraju upravo tamo.
Hronično nezarazne bolesti najčešći su uzrok smrti i invaliditeta: kancer, kardiovaskularne i respiratorne bolesti pluća, i dijabetes. U Srbiji je udeo osoba sa nekom hroničnom bolešću u populaciji između 65 i 74 godine 60 odsto, a među starijima od 75 godina čak 72. Jedan od izazova je smanjenje hroničnih bolesti i edukacija o zdravom starenju da zdravstveni sistem može da izdrži.
- Posebno je važno insistirati na borbi protiv diskriminacije i "ejdžizma", i na razvijanju međugeneracijske solidarnosti. U Sloveniji postoji međugeneracijski centar, koji čak ima i vrtić, pa stariji ljudi pomažu deci čije su majke zaposlene, zajedno kuvaju različite generacije, vežbaju jogu - priča Todorovićeva.
Takođe, dodaje da se treba boriti protiv nasilja nad starima, koje je često nevidljivo, a najčešće je finansijsko. Čak 11 odsto starih doživelo je otimanje penzije kao sigurnog prihoda.
Važna stavka za starije je javni prevoz. Vozači, kako su pokazale ankete, često žure da bi ispunili red vožnje, pa nagla kočenja predstavljaju rizik za one koji imaju krhkije kosti.
- Onog trenutka kada smo dobili besplatan javni prevoz u Kragujevcu, ne samo da redovno idem kod lekara, već se češće viđam sa porodicom, prijateljima. Ne možete da zamislite koliko to nama znači - poručila je jedna sedamdesetdvogodišnjakinja.
Neophodna bolja signalizacija
Za starije je posebno važno da im bude prilagođena saobraćajna signalizacija. U anketi koja je na tu temu sprovedena, stariji učesnici naveli su primer Bulevara oslobođenja u Beogradu, koji ima četiri trake za vozila, a semafor za pešake traje samo 14 sekundi, što nije dovoljno da osoba sa štapom pređe ulicu. Važno je i postavljanje ležećih policajaca i pešačkih prelaza u blizini značajnih institucija, čime se povećava bezbednost.
Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Pexels.com