Najradosniji praznik, koji pravoslavni hrišćani slave 7. januara, Božić, kroz našu tradiciju prate brojni običaji. Od dana kada se proslavlja rođenje Hristovo, umesto "dobar dan" i "doviđenja", već se do 19. januara svi pozdravljaju rečima "Hristots se rodi", a kao odgovor kažemo "Vaistinu se Hristos rodi".
Isčekivanje najradosnijeg praunika počinje božićnim postom, koji traje četrdeset dana i počinje 28. novembra. Božić se dočekuje u crkvi, a nakon liturgije, vernici koji su postili pričešćuju se i odlaze kućama, gde će prvi put u novoj godini jesti mrsnu hranu.
Božićno jutro u svakom domu po običaju otpočinje paljenjem badnjaka. Običaj je da svaka kuća ima položajnika, mušku osobu, koja nije iz kruga porodice, a koja je prva prešla kućni prag na Božić. Položajnik pali badnjak uz želje za napredak čitave porodice.
Domaćice na Božić, rano ujutru mese česnicu, koja se po tradiciji nikako ne sme mesiti unapred, već na sam dan Božića. Običaj je da se česnica ne seče, već svaki član porodice lomi svoje parče. Reč "čest" znači komad i predstavlja parče pogače koje je dobio svaki član porodice. Na ovaj način, svaki član porodice uči se skromnosti i lepoti deljenja.
Za praznični ručak, na trpezi se pored česnice tradicionalno nalazi i pečenje, sarma, kao i omiljene poslastice ukućana.
Izvor: Hellomagazin.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com