Srbija je po ovogodišnjem Indeksu vladavine prava Svetskog projekta pravde za nijansu slabije ocenjena nego prethodnih godina, a najlošije ocene je dobila po parametrima nezavisnost krivično-pravnog sistema od uticaja vlasti i kažnjavanje zvaničnika zbog nepropisnog postupanja.
Srbija je od 139 zemalja zauzela 81. mesto, sa ukupnom ocenom 0,49. Od 2015. godine Srbija je dobijala ocenu 0,5 na skali od 0 do 1.
Istu ocenu dobila je i Albanija, dok su iz regiona bolje rangirane Bosna i Hercegovina (0,52), Severna Makedonija (0,53) i Kosovo (0,55).
Indeks vladavine prava se određuje na osnovu osam kriterijuma: ograničenje ovlašćenja vlade, nepostojanje korupcije, otvorena vlada, osnovna prava, red i sigurnost, sprovođenje zakona, građansko-pravni i krivično-pravni sistem. Srbija je po svim tim faktorima zabeležila nazadovanje i ispod je globalnog proseka.
Srbija je najlošije ocenjena po kriterijumu ograničenja ovlašćenja vlade (0,38), po kojem se našla na 122. mestu. U okviru tog faktora naslabiju ocenu (0,26) dobila je za "kažnjavanje zvaničnika zbog nepropisnog postupanja" po čemu je zauzela čak 133. mesto.
Za krivično-pravni sistem dobila je ocenu 0,39, a u okviru te kateogrije je najnižu ocenu (0,24) dobila po parametru "krivično-pravni sistem je slobodan od nedozvoljenog uticaja vlasti".
U oblasti građansko-pravnog sistema (0,5) situacija je bolja u pogledu odstustva diskriminacije i dostupnosti alternativnih mehanizama za rešavanje sporova, ali je lošija kada je u pitanju nedozvoljeni uticaj vlasti i posebno nerazumno odlaganje procesa (0,24).
Kada je u pitanju korupcija, Srbija je dobila ocenu 0,43, a najlošija situacija je u zaknodavnoj grani vlasti.
Najbolju ocenu je dobila za red i sigurnost (0,77), a parametar "efikasno ograničavanje građanskih sukoba" u toj kategoriji jedini je za koji je dobila maksimalnu ocenu.
U oblasti osnovnih prava Srbija je dobila ocenu 0,56, pri čemu je najbolji rezultat zabeležen po parametrima sloboda veroispovesti, prava radnika i odsustvo diskriminacije.
Za slobodu mišljenja i izražavanja u toj kateogriji dobila je ocenu 0,46 i zazuela 106. mesto.
Po faktoru "otvorena vlada" Srbija je ocenjena sa 0,46, a za "sprovođenje zakona", sa 0,47.
Na globalnom nivou beleži se višegodišnji negativni trend u oblasti vladavine prava.
- S obzirom na negativni trend u toliko mnogo zemalja, ovogodišnji indeks bi trebalo da bude poziv na buđenje za sve nas - izjavio je izvšni direktor Svetskog projekta pravde Bil Nukom.
Izveštaj pokazuje da je se stanje vladavine prava pogoršalo u 95 zemalja, koje čine 84,7 odsto svetske populacije, a da se popravilo u 33 države, prenosi briselski poral Euraktiv.
Iako je na vrhu liste najveći broj zemalja Zapadne Evrope i Severne Amerike, i u tim regionima se već više godina zaredom beleži pad, a pandemija je dodatno pogoršala situaciju.
- Pandemija je imala trenutni uticaj na mnoge zemlje širom sveta, uključujući Evropu, u pogledu zatvaranja granica, slobode kretanja, slobode okupljanja, zatvaranja parlamenta i odlaganja izbora - rekao je Ted Pikone iz Svetskog projekta pravde, dodajući da je svaki od tih faktora uticao na indeks.
Nepropisno uvođenje i produžavanje vanrednog stanja, zatvaranje granica za migrante, problemi u pristupu pravosudnim insitucijama i diskriminacija ranjivih grupa neke su od glavnih posledica pandemije na stanje vladavine prava.
Na vrhu liste su Danska i Norveška sa ocenom 0,9. Iza njih su Finska, Švedska, Nemačka i Holadnija.
Najlošije rangirane su Venecuela, Kambodža i Kongo.
Među zemljama EU, najveći pad zabeležila je Poljska, najviše zbog pogoršanja u oblasti osnovnih prava i ograničenja ovlašćenja vlasti.
Indeks se oslanja na ankete 138.000 domaćinstava i 4.200 pravnika i stručnjaka širom sveta.
Izvor: Beta
Foto: Ilustracija/Pixabay.com