Pevačica Merima Njegomir preminula je u 69. godini nakon kraće i teške bolesti, a njene kolege i prijatelji se sa velikim bolom i tugom opraštaju od zvezde narodne muzike.
Novinarka Vesna de Vinča na društvenoj mreži Fejsbuk oprostila se od prijateljice uz dirljive reči.
- Poslednji susret sa Merimom i poslednja rakijica. Bože, da li ćemo ikada znati da prepoznamo taj poslednji trenutak sa najmilijima. Sasvim poletna i nasmejana, sa planovima kojima nema kraja, sa osmišljavanjem novog koncerta koji bi i u vreme korone bio maksimalan poklon publici i svima nama koji smo je voleli, i obožavali - o tome smo pričali satima. Tema su nam uvek bili novi projekti i nove ideje, po neka tema o njenoj divnoj deci i unucima, ustvari tema podrške svima nama sa kojima je komunicirala. Stati iza najbližih, držati im leđa i reći - Samo leti! - to je naša dužnost - rekla mi je tada. Lakoća kojom je živela bila je nevidljivo nepodnošljiva za mnoge. Sa nama je tog kraja avgusta bio zajednićki prijatelj slikar Dragan Stojkov. Mudro se smešio našoj škorpionskoj strasnoj komunikaciji. Merima je zaista sve činila strasno i kao - sa čarobnim stapićem. Merima je bila stručnjak za raj. Sojenicu sa čudesnim pogledom na Savu, napravila je u mimohodu svog redovnog života kroz koji je trčala sa takvom vedrinom da se činilo kao da je blagoslovena. I bila je. Kako je tu magiju postizala ostaće da se tumači. Sve je kod Merime bilo lagano. Borba se nije primećivala. Četvoro dece koje je izvela na put, tolerancija ispletena sa posebnom borbom za opstanak i stvaranje fantastične karijere u zemlji raspada koju je svojom pesmom uvek ujedinjavala... nevolje sa mužem, mojim bratom Njegomirom koji je nikada nije dovoljno razumeo ali je muški sujetno prikriveno obožavao... uz vrhunske umetničke uspehe koje je ostvarila i kao diva autentične narodne muzike i kao neizbrisiv trag za istoriju naše muzikologije, i kao profesor kada je lansirala mnoge talente pevače... i kao urednik RTS gde je isto tako odgovorno i sa strašću svoj posao obavljala - svu tu nemoguću misiju je sa osmehom godinama ostvarivala... Boli se nisu primećivale. Merima je svuda bila uvek dobrodošla, u svim narodima u svim društvima, u svim situacijama, bez obzira da li su diplomatski krugovi gde je svojim glasom bila najbolji diplomata, a posebno kada je Lavrovu na svečanoj večeri otpevala pesmu koju najviše voli, a koju je preko noći naučila znajući koliko je važno da i pesma podrži dobrobit diplomatije... ili na koncertima u svečanim dvoranama gde su u prvim redovima sedeli najvredniji poslenici našeg javnog života... ili na trgovima i malih i velikih gradova, gde je svojom pesmom podizala energiju i unosila radost svima onima kojima je svojim divnom plavim očima i glasom otvarala srce... ili kada je isto tako uvek sa sjajem u očima pevala za naš porodični i prijateljski krug. Svi smo mi želeli Merimu, našeg slavuja da nas svojom pesmom poveže sa nebom. Da, sa ramena Merime je uvek uzletao slavuj. Znala je da se božiji dar mora poštovati, darivati drugima i to je sa osmehom činila. Zato i jeste blagoslovena. Draga Merima, srećan ti put u večnost. Na svojim ramenima ćemo osećati trag tvoje ruke, a u srcima toplinu tvog pogleda i glasa. Taj tvoj nebeski koncert koji ubrzo očekujemo, biće večni eho u našim dušama.
Autor: Nadlanu.com/N.P.
Foto: Vesna de Vinca/Facebook