Država uvodi novine i proširuje prava na vantelesnu oplodnju (VTO), a jedna od najvećih biće ta što će i parovi kod kojih muški partner nema spermatozoide zbog nekog oboljenja, sada imati pravo da o trošku države idu na VTO.
Novina je i da parovi koji su prirodno dobili prvo dete, sa drugim detetom mogu da zatrudne o trošku države, kao i neograničen broj pokušaja VTO za prvo dete iz zamrznutog materijala.
Dr Zorica Crnogorac, naš vodeći stručnjak za vantelesnu oplodnju u čijoj bolnici se već 13 godina realizuje Nacionalni program vantelesne oplodnje koji finansira Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), ističe da je ovo veoma značajna podrška države i možda podsticaj da mladi ljudi počnu na vreme da razmišljaju o zamrzavanju svog biološkog materijala, te da i muškarci imaju naviku da jednom godišnje odu kod izabranog urologa i provere svoje reproduktivne organe i spermatogram, kao što njihove partnerke idu kod ginekologa.
Velika pomoć države
Ona podseća da je Srbija jedna od retkih država u svetu koja finansira neograničeni broj pokušaja VTO za prvo dete, kao i VTO za drugo dete i iz zamrznutog materijala. RFZO od 2006. godine finansira VTO u državnim i privatnim klinikama, a država je nekoliko puta menjala zakonsku regulativu te je između ostalog starosna granica za žene pomerena prvo sa 38 na 40, zatim na 42, a od 2020. na 43 godine. Mnoge izmene zakonske regulative inicirala je baš dr Crnogorac.
- Zahvaljujući Nacionalnom programu vantelesne oplodnje koji je do sada realizovan, u našoj bolnici samo u poslednjih pet godina rođeno je 1.000 beba. S proširenjem uslova očekujemo još trudnoća, rođenih mališana i novih parova koji će moći da na put roditeljstva krenu uz finansijsku podršku države i našu stručnu pomoć - naglašava dr Crnogorac.
Problem imaju i muškarci
Prema njenim rečima, muški sterilitet je u porastu u svetu i kod nas, te je odluka države da finansira VTO parovima sa ovim problemom dobra odluka. Broj muškaraca u Srbiji koji imaju problem sa plodnošću izjednačio se sa brojem žena i iznosi oko 40 odsto, a u 10 odsto slučajeva sterilitet pogađa oba partnera.
- Najčešći su to problemi sa brojem spermatozoida, sa njihovom pokretljivošću i morfologijom. Primećujemo povećan broj sve mlađih muškaraca koji se javljaju sa složenim problemima azospermije, koja znači potpuno odsustvo spermatozoida u ejakulatu - objašnjava doktorka.
Jedan od preduslova za ovaj vid finansiranja VTO je već zamrznut materijal, što, kako kaže dr Crnogorac, parovima puno znači, ali mnogi ne znaju kakvi su uslovi za zamrzavanje i koliko to smanjuje troškove lečenja.
- Parovi koji ulaze u proces vantelesne oplodnje mogu da zamrznu svoj biološki materijal o trošku RFZO i sa rokom čuvanja do pet godina. Od ove godine imaće i neograničen broj pokušaja VTO iz zamrznutih embriona za prvo dete na teret redovnog zdravstvenog osiguranja. Do sada su za prvo dete mogli da imaju o trošku države tri pokušaja iz zamrznutog materijala. Prednost trudnoće iz zamrznutog materijala je to što žena ne mora da prolazi ceo postupak od početka. Značajno se racionalizuju troškovi procedure VTO - navodi dr Crnogorac.
Sekundarni sterilitet
Još jedna bitna novina jeste da će od ove godine parovi koji su prirodno dobili prvo dete, sada drugo moći da dobiju o trošku države.
- Na ovaj problem je upravo ukazala naša bolnica, te smo uputili i inicijativu Ministarstvu zdravlja, pa su i neke lokalne samouprave počele da finansiraju sekundarni sterilitet. Imamo ne tako mali broj parova kod kojih nakon prve, potpuno uredne i lako ostvarene trudnoće, sledi dugi niz pokušaja i teško ostvarivanje druge trudnoće. Čak 11 odsto žena u Srbiji koje su rodile jedno dete imaju problem da ponovo zatrudne - navodi doktorka.
Doktorka Crnogorac je inicijator brojnih zakonskih izmena kada je reč o pravu na VTO o trošku države.
- Pojednostavljenje procedura za ulazak u Nacionalni program za VTO, ukidanje jedne stručne komisije, finansiranje većeg broja pokušaja, zatim zamrzavanja viška embriona za parove u procesu VTO, a onda i sekundarnog i muškog steriliteta, osnivanje Nacionalne banke polnih ćelija i embriona i uvođenje donacije kod nas samo su neke od mera koje smo predložili. U 2021. godini smo uputili nadležnima i inicijativu za proveru plodnosti i zamrzavanje jajnih ćelija na teret RFZO kod mladih žena kod kojih se utvrdi smanjena ovarijalna rezerva u mlađim godinama - kaže dr Crnogorac.
Izvor: Blic.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com