Infektivna mononukleoza, poznata i kao "bolest poljupca" mogla bi da bude odgovorna za razvoj multiple skleroze (MS), smatraju naučnici sa Harvardskog univerziteta, koji su rezultate studije objavili u časopisu "Science".
Nova studija američkih nučnika ukazuje na to da bi ovu hroničnu upalnu bolest centralnog nervnog sistema (CNS), koja pogađa oko 2,8 miliona ljudi na svetu i za koju za sada nema poznatog leka, mogla da prouzrokuje infekcija Epštajn-Barovim virusom, odnosno virusom herpesa koji je uzročnik infektivne mononukleoze, prenosi "Independent".
Bolest se kolokvijalno naziva i "bolest poljupca" jer se prenosi pljuvačkom. Epštajn-Barov virus (EBV), poznat i kao humani herpes virus 4, nije pronađen u čovekovom okruženju i nije jako zarazan.
Prenosi se telesnim tečnostima, naročito pljuvačkom, ali i krvlju i semenom tečnošću, ali i transplantacijom organa ili transfuzijom krvi. Samo pet odsto bolesnika zarazi se od osobe s akutnom infekcijom.
Infekcija u ranom detinjstvu češća je u porodicama nižeg socioekonomskog statusa i u prenaseljenim uslovima stanovanja.
Mononukleoza se manifestuje umorom, groznicom, osipom i jako otečenim žlezdama, a istraživači veruju da bi Epštajn-Barov virus mogao da postane i doživotna pritajena infekcija koja može da bude jedan od glavnih uzroka razvoja multiple skleroze.
Da bi utvrdili povezanost EBV-a i multiple skleroze naučnici su sproveli studiju na 955 mladih odraslih osoba kojima je multipla skleroza dijagnostikovana dok su aktivno služili vojsku.
Analizirali su uzorke seruma koji je vojska ispitanicima uzimala svake dve godine, pa su određivali EBV status vojnika u vreme uzimanja prvog uzorka, kao i odnos između infekcije EBV-om i pojave multiple skleroze za vreme aktivne vojne dužnosti.
Pokazalo se da se, u poređenju sa uzorcima 10 miliona vojnih pripadnika rizik od nastanka multiple skleroze povećao 32 puta nakon zaraze Epštajn-Barovim virusom. Naučnici su istaknuli da nijedan od ostalih virusa nije povećao rizik od razvoja MS-a.
- Hipotezu po kojoj EBV utiče na razvoj multiple skleroze naša naučna grupa istražuje već nekoliko godina, kao i ostale kolege naučnici u svetu, ali ovo je prva studija koja pruža uverljive dokaze o uzročno-posledičnoj vezi - rekao je Alberto Ašerio, jedan od autora studije, profesor epidemiologije i nutricionizma na Harvardu i dodao:
- Ovo je veliki korak jer ukazuje na to da se većina slučajeva multiple skleroze može sprečiti zaustavljanjem EBV infekcije, a ciljana terapija protiv Epštajn-Barovog virusa mogla bi da rezultira otkrićem leka za multiplu sklerozu.
Ali zaustavljanje Epštajn-Barove bolesti moglo bi da bude veoma teško, s obzirom na to da je virusom herpesa zaraženo čak 95 odsto odrasle populacije.
Ašerio kaže da se zaraza EBV virusom i razvoj multiple skleroze događaju u različito vreme jer se simptomi bolesti ne otkrivaju u najranijoj fazi bolesti, ali i delom zbog stalnog stimulisanja imunskog sistema domaćina kada se reaktivira pritajeni virus.
Multipla skleroza je neurodegenerativna bolest kod koje imunski sistem napada neurone u mozgu i u leđnoj moždini, što može trajno da ošteti centralni nervni sistem. Mnogi stručnjaci smatraju da multiplu sklerozu treba nazvati imunsko posredovanom bolešću. U najtežim slučajevima pacijenti mogu da izgube sposobnost hodanja.
- Trenutno nema načina kojim bi se efikasno sprečila ili lečila EBV infekcija, ali razvoj vakcina protiv Epštajn-Barovog virusa mogao bi da ima važnu ulogu u borbi protiv multiple skleroze. Vakcina protiv EBV-a ili ciljanje virusa antivirusnim liekovima specifičnim za EBV mogli bi na kraju da spreče ili izleče MS - rekao je Ašerio.
Rezultati studije harvardskih naučnika objavljeni su u časopisu "Science".
Izvor: Hina
Foto: Ilustracija/Pexels.com