Vlada Srbije usvojila je Program digitalizacije u zdravstvenom sistemu Srbije za period 2022–2026. godine. Cilj je da se dobije povezano, efikasno, zdravstvo i unapredi kvalitet zdravstvene zaštite međusobnim povezivanjem zdravstvenih ustanova modernim softverskim rešenjima. Na taj način omogućiće se brza i bezbedna razmena podataka u elektronskom obliku i donošenje odluka baziranih na podacima. To uključuje i uspostavljanje novih tehnoloških rešenja koja će omogućiti bezbedan pristup podacima u državnom i privatnom sektoru, istraživanje i razvoj korišćenjem podataka, razvoj i upotrebu veštačke inteligencije, unapređenje informaciono-tehnološke infrastrukture u zdravstvu, a bitno će olakšati građanima pristup podacima i zdravstvenoj zaštiti.
Da je ovo neophodno, shvatilo se u vreme pandemije kovida 19, jer je tada usledio ubrzan rad na digitalizaciji zdravstva.
Profesor dr Predrag Sazdanović, državni sekretar Ministarstva zdravlja, kaže da je najvažnije da pacijent bude u centru pažnje, koji mora da bude informatički edukovan da bi mogao da koristi sve "alate" koji mu se nude.
- Mi smo korak po korak razvijali sve aplikacije da bismo olakšali pacijentima pristup. Dobar primer je uvođenje elektronskog recepta, jer zahvaljujući tome nema potrebe da bolesnik svaki čas trči kod lekara radi propisivanja recepata. Sledeća važna stvar je elektronsko bolovanje koje treba da zaživi. Bitno nam je da pacijenti što manje idu i borave kod svog izabranog lekara. To znači i da pacijent može onlajn da dobije odobravanje bolovanja, da ne mora da ide lično kod lekara po doznake. Sledeći korak je da se odobravaju elektronski recepti koje propisuju lekari u bolnicama, ukoliko se, naravno, ti lekovi nalaze na pozitivnoj listi RFZO-a. Do sada je pacijent s predlogom terapije specijaliste morao da se vrati kod izabranog lekara da mu ovaj to propiše na recept. Sada ćemo skratiti taj put - ističe dr Sazdanović.
Plan je, dodaje on, da se integriše i laboratorijski sistem, e-lab, kao i proširenje elektronskog recepta za ampulirane lekove i medicinsko-tehnička pomagala.
- Sistem se dograđuje u hodu, nigde u svetu nije sve odjednom zaživelo. Ujedno, najvažnije na čemu radimo je zaštita ličnih podataka pacijenata. To je bitno i za formiranje elektronskog zdravstvenog kartona, što nas očekuje u toku ove godine. To podrazumeva da svaka osoba na svojoj zdravstvenoj kartici ima kompletnu zdravstvenu dokumentaciju, otpusne liste, vakcinalni status, podatke o alergijama i urađenim operacijama… I za lekare će biti dosta novina jer će moći da dobijaju podatke, na primer, o raznim rezultatima studija. Država dobija jedan uređen sistem, jer bolje može da se radi na kontroli troškova, planiranju epidemioloških stanja, preventivnoj medicini… Fokus će biti stavljen na skrining programe. Novina će biti i elektronska potvrda o smrti neke osobe, na osnovu čega se izdaju odgovarajuća dokumenta. Treba napomenuti i da su neke zdravstvene ustanove, koje su se smatrale gubitašima, loše fakturisale usluge, što je posledica lošeg informacionog sistema - dodaje dr Sazdanović.
Dr Ana Govedarica, učesnik panela o digitalizaciji u medicini na Kopaonik biznis forumu, objašnjava da je digitalizacija zdravstva nužna iz nekoliko razloga, od kojih je možda najvažnija činjenica da je ona preduslov za korišćenje najnovijih dostignuća u medicini koja se neverovatno promenila u poslednjih nekoliko godina. Ta nova dostignuća značajno poboljšavaju ishode lečenja, kvalitet života pacijenta, ali na duge staze prave i velike uštede i zdravstvenom sistemu i pacijentima. Digitalizacijom i korišćenjem specijalizovanih, ali i uređaja opšte namene menja se i gotovo svaki segment procesa lečenja: kako komuniciraju lekar i pacijent, gde se pacijent leči, ko ga leči. Menjaju se i protokoli lečenja, način dijagnostikovanja i primene terapije.
- Osnovno je da se baze podataka povežu, a potom da se napravi sistem koji tu veliku količinu podataka može da pretvori u informaciju koja može da pomogne u procesu lečenja. Takođe je važno da zdravstveni sistem definiše nove servise koje proističu iz digitalizacije, da prepozna i formalno, na primer, telemedicinu, nove uređaje i platforme, pa i nove poslovne modele poput plaćanja ishoda lečenja... Srbija već ima dobru informatičku osnovu za dalji upliv digitalizacije u zdravstvu. Postavljen je dobar temelj, ali tek treba da gradimo kuću. U pitanju je veoma složen i delikatan posao pa je za sprovođenje takvih promena neophodno zajedničko delovanje svih delova društva i snažno liderstvo. Ono što sada primećujemo jeste da u Srbiji postoji snažan zamah koji će omogućiti da se ti planovi sprovedu u delo – ističe dr Govedarica.
Ona podseća da se medicina menja neslućenom brzinom, pogotovo na polju istraživanja i razvoja, pa danas na molekularnoj osnovi može da se predvidi pojava neke bolesti, kako da je preveniramo i lečimo.
- U pitanju je napredak u medicini koji će zabeležiti istorija. Podaci imaju veoma važnu ulogu i oni su upravo osnov nove medicine jer nam daju nova saznanja. Do podataka kakvi su potrebni za personalizovanu medicinu moguće je doći samo digitalizacijom čitavog sistema - dodaje dr Govedarica.
Na pitanje da li očekuje veći razvoj telemedicine i kako zdravstvo može da se promeni da bi pacijenti imali koristi od inovacija u medicini, ona odgovara da telemedicina više nije budućnost već sadašnjost u Srbiji.
- Situacija s kovidom 19 samo je ubrzala njenu primenu. Nekoliko pilot-projekata telemedicine već je započeto u Srbiji i nema mnogo prepreka za mnogo širu primenu, naročito na polju komunikacije lekara s pacijentom u situacijama kada fizički kontakt nije presudan. Uštede u vremenu, troškovima putovanja i korišćenju resursa zdravstvenog sistema su velike, ali najvažnija dobrobit je što će pojedini pacijenti zahvaljujući telemedicini prvi put imati pristup pojedinim zdravstvenim uslugama - zaključila je dr Govedarica.
Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com