U protekle dve nedelje nekoliko slučajeva porodičnog nasilja potreslo je Srbiju. Broj prijava porodičnog i partnerskog nasilja raste iz godine u godinu, a stručnjaci napominju da je problem što u Srbiji ne postoji centralna evidencija o nasilju i upozoravaju da trećinu nasilnika čine povratnici.
Da je porodično nasilje veliki problem pokazalo je nekoliko slučajeva iz prethodnog perioda, a najnoviji je zabeležen danas kada je, kako se sumnja, mladić ubio majku, oca i dedu. Žena iz Vranja preminula je u bolnici nakon što ju je suprug izbo nožem, a dve žene iz Beograda i Smederevske Palanke ubili su sinovi.
Slučaj porodičnog nasilja zabeležen je i u Doljevcu. Zaštitnik građana pokrenuo je postupak kontrole Centara za socijalni rad Niš i Doljevac, kao i policije, zbog navoda da je osumnjičeni i ranije osuđivan za nasilje, a da institucije nisu preduzele sve korake da zaštite žrtvu.
Prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, u više od 50 odsto slučajeva nasilnik je bivši ili aktuelni partner. Od 2018. do 2020. policija je izrekla gotovo 86.911 hitnih mera. U 70 odsto slučajeva reč je o meri zabrane počiniocu da kontaktira i uznemirava žrtva, a trećina mera je privremeno udaljenje počinioca iz stana.
- Kada je u pitanju porodično nasilje gotovo jednu trećinu nasilnika čine povratnici – osobe koje su već ušle u sistem i više puta bile osuđivane. Upravo je to pokazatelj da sistem u Srbiji ne funkcioniše kako treba, odnosno da žrtve nisu dovoljno zaštićene - kaže za "Juronjuz Srbija" Kosana Beker iz organizacija "Femplatz".
- To je znak da sistem ne funkcioniše – ako se žena obrati institucijama, a ne bude zaštićena. A ovaj lanac obuhvata i policiju, i tužilaštvo, centre za socijalni rad, sudove... - navodi Beker, i dodaje da organizacija svoje tvrdnje zasniva na tome što je tokom praćenja medija uočila da, kako ističe Beker, mnoge žene koje se obrate institucijama na kraju budu ubijene, ili žrtve pokušaja ubistva.
Broj prijava raste, 2020. godine oko 36.000
Broj porodičnog i partnerskog nasilja iz godine u godinu raste, pa je tako u 2020. evidentirano više od 36.000 prijava, što je, prema rečima pojedinih stručnjaka, dobrim delom i rezultat unapređene pravne regulative i veće spremnosti žrtava da nasilje prepoznaju i na vreme prijave.
Na pitanje da li zaista ne raste broj žrtava porodičnog nasilja, već samo broj broj žrtava koji su spremni to da prijave, sagovornica Euronews Srbija ističe:
- Ja to ne mogu da tvrdim. Pokazalo se u svetu da kada se na državnom nivou postavi dobar pravni okvir, logično je da su žene ohrabrenije da prijave nasilje i logično je da neki period taj broj prijava raste. A nakon toga, brojka bi trebalo da stagnira i da krene da opada, ako je taj zakon zaista efikasan i ako primena tog zakona može da obezbedi zaštitu i prevenciju - rekla je Beker.
Kao veliki problem navela je i to što u Srbiji ne postoji centralna evidencija o nasilju, već se ovaj trend procenjuje samo na osnovu fragmentarnih podataka.
- Tek kada bude uspostavljena centralna evidencija, mi ćemo u stvari moći da vidimo kakvi su nam trendovi. Ovako dok gledamo kako svaki sistem vodi za sebe podatke, koji često nisu javno dostupni, mi ne možemo ni da znamo koliki je broj femicida bio u Srbiji prošle godine - zaključila je Kosana Beker iz udruženja građanki "Femplatz".
Izvor: Blic.rs/Euronews.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com