Danas se po julijanskom kalendaru proslavlja Vaskrs, najveći hrišćanski praznik. A evo kako narodi širom sveta proslavljaju pravoslavni Uskrs.
Pored nas, danas slave i Rusi, Grci, Bugari, Eskimi na Aljasci. Slavi se i u Etiopiji, a pravoslavni Egipćani, koji se zovu Kopti, praznuju ovaj praznik kada i mi.
Katolici i pravoslavci slave Uskrs sa nedelju dana razlike. Što se tiče običaja, raznovrsni su u celom svetu, a neki se čak i poklapaju. Jedan takav običaj je farbanje jaja.
Postoji priča da su Hrišćani preuzeli običaj farbanja jaja od Egipćana, Persijanaca, Feničana i Hindusa. Oni su, navodno, verovali da je svet stvoren iz ogromnog jajeta i da ono predstavlja simbol novog života.
U Grčkoj se isto farbaju jaja i postoji običaj tucanja jajima, s tim što se kod njih ona drže sa tri prsta. Na sam Uskrs, glavno obeležje uskršnje trpeze je magiritsa, tačnije uskršnja supa od jagnjećih iznutrica.
Što se tiče ostalih zemalja u kojima je danas Uskrs, običaji su ovakvi:
U Rusiji, što se tiče hrane, centralno mesto zauzima uskršnji doručak. Tokom Uskrsa, svaki vernik može da priđe zvonu u crkvi i da zvoni, jer se smatra da je ono glas Božiji.
Bugari se nakon liturgije vraćaju kući sa svećom u ruci, a na Uskrs nose novu odeću jer ona, navodno, simbolizuje rađanje novog života.
Za Kopte je karakteristično da se okupe na Uskrs u hramu u velikom broju i da zajedno sa horom pevaju pesme posvećene Isusu.
Kod Eskima Uskrs traje tri dana, a spremaju usoljenu ribu, najčešće losos, koji se služi u sirovom stanju.
Pravoslavni vernici u Etiopiji se zovu Fasika. Oni za vreme Uskrsa posećuju crkvu i tom prilikom nose habeše - bele tradicionalne mantije.
Svaki način na koji jedan narod obeležava ovaj praznik je pravi dragulj i bogatstvo kulturnog identiteta. Zato je ova tema uvek interesantna i drugačija.
Izvor: Edukacija.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com