“Epidemija” panike koju imamo je civilizacijski problem čiji su uzroci u našem načinu života, kaže psihoterapeut Nikola Krstić. On poredi iskustvo takvog načina života sa "žabom koja se polako kuva u vodi".
- Deo rešenja je identifikacija i artikulacija naših doživljaja, iskustava, svega onoga što nemamo kome da kažemo, ili što nemamo vremena da kažemo - rekao je za N1 Krstić.
Objašnjava da su napadi panike i cela grupa anksioznih poremećaja "vrh ledenog brega", a ljudi koji zbog toga dođu na terapiju često imaju "automehaničarski" pristup – pitaju da im se samo "reše" napadi panike pa da se "vrate napolje, u tu trku koja je zapravo dovela do panike".
Krstić kaže da se više od 30 odsto stanovništva suočava sa napadima panike, a da veliki procenat ljudi koji dolaze na terapiju – možda čak i polovina – dolazi upravo zbog tog neprijatnog problema.
- Kod nas sve češće ljudi traže pomoć terapeuta ili psihijatra, mislim da je to dobar trend - kazao je on.
Pojašnjava da napetost na poslu ili školi može biti u vezi sa napadima panike, ali da trema ili nervoza nisu isto što i takav napad.
Krstić kaže da je panični napad gotovo nemoguće neprepoznati, i da većina ljudi pomisli da su dobili srčani udar.
- To je stanje vrlo intenzivnog straha da umiremo ili da ćemo poludeti, jer se manifestuje jakim telesnim simptomima - rekao je on i navodi kao simptome – lupanje srca, znojenje dlanova, osećaj kao da ne možete da udahnete.
Takođe, napadi panike najčešće se javljaju bez vidnog uzroka, rekao je on:
- Napad panike se prosto desi, snađe nas.
- Međutim, treba imati na umu da je napad panike, mada je neprijatan, potpuno bezopasan - kaže Krstić i dodaje da nije loše da se u trenutku napada podsetimo da je to jedno stanje koje će proći.
- Moj savet je da probate da uspostavite kontakt sa telom. Muškarci ili devojke da urade nekoliko sklekova ili čučnjeva, ako imate nekog, dobacujte se jastukom... Nešto što će da nas 'vrati u telo', da nas vrati u osećaj - kazao je on.
Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Freepik.com