U saopštenju RTS takav potez naziva "hajdučijom" i "neskrivenim demonstriranjim medijskog neokolonijalizma", negirajući da je po sredi "jednostavni sukob dve medijske kuće".
"Ovo je prvi, veoma bitan sukob u srpskoj medijskoj budućnosti. Ovo je legalizacija najozbiljnijeg medijskog srpskog pitanja, koliko će u budućnosti preostati srpskih medija, kakvi će oni biti i ko će tumačiti i kako naše živote", smatra RTS.
Prema oceni RTS, "otvoreno je pitanje da li smo, kao društvo, kao građani i kao država, nečijim odlukama unutar Srbije osuđeni da budemo medijska kolonija".
"Ko je taj srpski političar ili koji su to moćni ljudi koji kažu strancima radite šta hoćete", napominje RTS.
U saopštenju se ističe da "nisu stranci i njihova ulaganja bilo kakav problem", već da je problem kada oni "demonstriraju oslobođenost od srpskih zakona, dobrih poslovnih običaja, evropske fer tržišne utakmice i standardne normalnosti".
"Umesto skrušenog izvinjenja, stigle su obmane, uvrede i neistine", dodaje se u saopštenju RTS, koji ukazuje da "moćna, zaštićena komercijalna televizija", ne želi Javni servis, kao najgledaniju i najuticajnicu srpsku televiziju.
Prema oceni RTS, ovaj slučaj je posao za Savet RRA, nadležne srpske sudove, udruženja novinara i evropske institucije.
"Obratićemo se njima. Sa samo jednim pitanjem: u kojoj je evropskoj zemlji moguć ovakav postupak unutar regulisane tržišne utakmice", navodi se u saopštenju RTS.
Koja evropska televizija, pita RTS, "ne bi izgubila licencu uhvaćena u pokušaju da svojim gledaocima, na nacionalnoj frekvenciji, podvali stari koncert za novi i direktan prenos".
"Sačekaćemo odgovor. Ako nam se, u međuvremenu, jave zaštitnici vlasnika i direktora 'Prve', objavićemo i njihova mišljenja. Dok smo još 'naši'", zaključuje RTS.
BEOGRAD, 27. jun 2011. (FoNet)