Ovo je zaista bio koncert koji su mogle da planiraju sve generacije, i različiti profili ljudi. Od muzičara koji su želeli da čuju jednog od najboljih gitarista na planeti, do mama i tetaka koje su uživale u latino ritmovima preko dva sata... Zahvaljujući tome što je Karlos Santana muzičar koji je uspeo, na pravi način, da komercijalizuje svoj talenat i da pokaže koliko zna i može i na pesmama za „široke mase“. Uz latino zvuk koji pokreće svakoga, osmeh na licu, i dobar bend...nema razloga da se posumnja u pozitivne reakcije na njegovim nastupima.
Na promotivnoj turneji izdanja "Guitar heaven: The greatest guitar classics of all time", ovaj gitarista može samo da vas podigne u nebesa...
Džimi Klif je najpre zagrevao publiku, a Santana je pokazao koliki je profesionalac već na samom početku. Kako je i najavljeno, tačno u 22h, bend se pojavio na bini. Njegova spontanost i neposrednost videla se još dok se, „krijući“ se iza seta bubnjeva, spremao da izađe pred publiku, po načinu na koji je „pozirao“ fotografima, kretnjama i izrazima lica koji govore da je i ON samoobičan čovek, koji želi da što više ljubavi i dobre vibracije podeli sa ljudima koji ga vole i cene.
Ne tako spektakularan zvuk na samom početku ipak nije uspeo da skrene pažnju sa činjenice da su na bini, iza njega, „ubice“. U muzičkom smislu, naravno... Dva seta perkusija, bubnjevi, klavijature, duvači, vokali... sve je bilo tu i žurka je počela odmah...
I da zatvorite oči, i da ne znate na čijem ste koncertu, možete lako da pogodite koga slušate. Santana ima toliko specifičan ton i stil, da, ako ga volite, dok dotakne gitaru imate onaj lep i poznat osećaj u stomaku, i srećni ste što ga slušate.
Odmah posle uvoda, „Back in Black“, i prostor za Endija Vargasa i Tonija Lindseja da pokažu, kao vokali, deo onoga što umeju...
Malo instrumentala, tek za zagrevanje „prstiju“ i atmosfere, a onda i pesma koja mu je obležila karijeru...„Black Magic Woman“, uz očekivane reakcije, trajala je, kako dolikuje, bar nekiloko minuta više nego u originalu, i podigla je na noge pola Arene!
Usledilo je đuskanje uz "Oye Como Va" a onda i aplauzi za još jedno veliko priznanje za našeg Noleta... „Ko je broj 1?“ Publika je možda i očekivala da treba da kaže da je to gospodin koji stoji ispred njih, ali on je uzviknuo ime Novaka Đokovića!
A njegova ljubav je fantastična Sindi Blekmen, žena koju je sa toliko zadovoljstva predstavio, da niste mogli da ne uzdahnete bar jednom, kada su se zagrlili i poljubili na bini. Uzdasi i oduševljenje i uz "Corason Espinado"... a onda je ova, naizgled nežna žena, pokazala koliko ume da bude divlja i jaka, ali i koliko dobro svira bubanj! Beni Ritveld je najpre pokazao kako to, u stvari treba da zvuči bas gitara, pa su zajedno džemovali on i Sindi, a zatim je dama preuzela raspoloženje publike u svoje ruke i... nakon sola doživela ovacije!
Smenjivali su se dobro poznati instrumentali, poznate i dobre pesme, hitovi... "Open Invitation", "Evil Ways", "Smooth", "Into The Night"... poneko ubacivanje Hendriksa, malo Creama, uz mnogo puta sviranu i obrađivanu „Sunshine of Your Love“, i mnogo, mnogo latino ritmova koji su celu halu držali na nogama preko dva sata!
„Bog je stvorio krug svetlosti i ljubavi...“, a Karlos Santana je kao svoju ulogu preuzeo da svojoj publici prenese energiju koja će im pomoći da, uz mnogo ljubavi, žive srećno. „Rat nije odgovor... samo ljubav može pokoriti svet!“
Odlična svirka, prave pesme, atmosfera koja se nije „stišavala“ ni jednog momenta, i njegovih 6 žica koje se pretvaraju u magične kada ih on dotakne...nije potrebno više za dobar koncert.
Karlos Santana je sa mnogo ljubavi ošao u Beograd i uspeo da je prenese na svoju publiku. Zato je iz ovog grada i ispraćen ovacijama. Potpuno zasluženo!