Neminovno je bilo u svim najavama njegovo ime vezivati za Guns’N ’Roses. Neminovno je i poređenje i komentarisanje u stilu „ko je bolji“ i ko je zapravo produžio život ovoj grupi. Axl, koga smo imali prilike da čujemo u istom prostoru, i čiji su glas i harizma obojili sve te pesme, ili Slash, čije solaže i linije se pamte decenijama kasnije. Ono što je on uradio za Ganse i ono što je u pesmama ovog benda odsvirao, „skidaju“ svi koji žele da budu rok gitaristi. Čak ih ni novi gitaristi benda nisu ni malo menjali, jer je sasvim jasno da je bolje da se tu ne dira ništa... Kada su nam dolazili Gansi, pitali smo se da li će nam nedostajati Slash...mnogima nije nedostajao, taj koncert bio je zaista fantastičan. Sada, kada smo čuli i njega, možemo legitimno da postavimo pitanje: Ko je „stvorio“ Guns’N’Roses, Axl ili Slash?
Manje ljudi nego što je očekivano bilo je zainteresovano za ovaj koncert, ili su samo sezona odmora i nedostatak novca učinili svoje. Ali bilo je lepo videti na okupu prave, „old school“ rokere i rokerke, u G’n’R majicama, koji su se družili ispred Arene. „Jelen Live“ obezbedio je i zabavu za zagrevanje, i pult sa kojeg se čula dobra muzika satima pre koncerta, devojke koje su na rolerima poklanjale „Jelen Fresh“, i reciklirale zajedno sa pivopijama sprovodeći akciju „Reciklirajte i vi“. U Areni su publiku zagrevali „Tea Break“, a pripreme za izlazak benda na binu počele su tačno na vreme, pa se i bend pojavio na sceni desetak minuta nakon što je bilo planirano.
Na samom početku bilo je jasno da će ove večeri biti važni samo zvuk, muzika, atmosfera. Ni oni nisu želeli da nekim „impozantnim“ binama skreću pažnju sa onoga zbog čega postoje. Po samoj postavci na bini, po pojačalima i zvučnicima, moglo je da se oseti da je vreme za pravu rok svirku! Tako je zaista i bilo, od prvog momenta.
U mraku se najpre čula najava, uz „Belgrade, are you ready to rock’n fuckin’ roll!!“, masa je urlanjem dočekala Slasha i njegov bend, i sve do kraja koncerta, to oduševljenje nije jenjavalo!
ON, isti onakav kakvog ga pamtimo... sa šeširom kakav zbog njega nosi milion fanova, gitarom spuštenom skoro do kolena, kovrdžavom crnom kosom preko lica... Jedan od onih muzičara koji na sceni mogu da zasene bilo koga. Sa stavom zvezde koja je zaista osetila rokenrol život, kojoj su aplaudirali po najvećim svetskim halama i stadionima. Sa pozom čoveka koji je sa svojih deset prstiju pravio istoriju, i bio jedna od dve najvažnije figure u poslednjem pravom, „stadionskom“ rok bendu. Slash, kao malo ko danas, vraća nas u vreme kada su postojali pravi „gitar heroji“. Kao jedan od retkih „heroja“ koji je opstao, sa sobom nosi enerigiju koja, uz dobar bend, proizvodi samo jedno – pravu, kvalitetnu rok svirku!
Trenutnu postavu benda koji ga prate čine Bobby Schneck, Todd Kerns i Brent Fitz, ali je, bez sumnje, najveće simpatije i najviše komplimenata, sa punim pravom, zaradio Myles Kennedy. Pevač i gitarista grupe „Alter Bridge“ ni malo slučajno nije izabran da bude pevač na Slash-ovoj turneji, i to postaje očigledno već na prvim pesmama koje otpeva. Osim što stilom, pa čak i bojom glasa nedodoljivo podseća Axla, on toliko dobro, bez greške, peva sve ono što je Slash pripremio za ovu turneju, da se čini da izbor i nije mogao biti drugačiji. Iako je odbio da peva sa „Velvet Revolver“, na našu sreću, na ovaj deal je pristao...Izuzetno teške deonice, „vrištanja“ po kojima je Axl bio poznat, Majls je otpevao „bez grča na licu“, od prve do poslednje pesme bio je savršen, i vokalno, i ponašanjem. I on i Slash pozdravljali su publiku, komunicirali, trčali, skakali, bodrili Arenu koja im je vraćala odličnom atmosferom.
Koncert je počeo pesmom „Ghost“, i naredna dva i po sata nizali su se hitovi Gansa, grupe „Velvet Revolver“, supergrupe „Slash's Snakepit“ ... sve najbolje od onoga što je obeležilo Slashovu karijeru... „Sucker Train Blues“, „Nightrain“, „Civil War“, „Promise“, „Starlight“,„Mr. Brownstone, „Doctor Alibi“, „Fall to pieces“, „Patience“...
Morao je Slash da pokaže „ono nešto“ što ga izdvaja i solažama, jednom dugom na poznatu temu iz filma „Godfather“, ali ni u jednom momentu nije se izdvajao, odskakao, niti se ponašao u skladu sa idejom da je on tu zvezda, i da su ljudi došli da čuju njega. On je deo benda. Dobar, funkcionalan, vanserijski, ali deo benda...
Iako atmosfera u sali nije jenjavala ni jednog momenta , najveće oduševljenje izazivale su pesme Gansa, pa se i pred kraj Arena zapalila uz „Sweet Child Of Mine“. Nakon dva sata, kraj regularnog dela uz „Slither“.
Takve svirke, moglo je da bude i dosta, niko im ne bi ni zamerio da je to bilo to... Ali po planu, bili su „dužni“ još dve tri pesme... I dalje veseli, puni hvale za našu publiku vratili su se na scenu."By the Sword", "My Michelle"... Slash je go do pojasa odsvirao kraj koncerta, trzalice su već počele da lete ka fanovima, a pravi kraj ovakve svirke desio se uz pesmu koja bi i najtvrđu publiku podigla na noge – „Paradise City“.
Bend se poklonio publici, mahali su, bacali palice, trzalice i flašice sa vodom, fotkali Arenu, slali poljupce... Tako to biva kada ekipa koja od srca svira, naiđe na one koji od srca slušaju. Tako to, na kraju, izgleda kada se posle dva i po sata prave, zdrave i dobre rok energije, bend oprašta od ljudi sa kojima je razmenio dobru emociju.
Slash je odabrao dobre muzičare. On sam dao je tačno ono što se od njega očekuje, i ono što jeste. Nije se vezivao za balade Gansa koje „udaraju“ po sred srca, nije igrao na tu kartu. Odabrao je pesme koje vas pokreću, podižu i drže vam pažnju, pesme koje nekako najbolje leže njemu, i najbolje se slažu uz ono što je kasnije radio. Uradio je sve kako treba, sve što je potrebno da budemo opet u Areni kada, (obećao je, sledeće godine), opet dođe u Beograd.
Reakcije fanova, bar nekih, da je ovo što su čuli bolje od Gansa. Oni drugi, opet, voleli bi da ih opet vide zajedno na bini. A na ono, na početku postavljeno pitanje, Ko je „stvorio“ Guns’N’Roses...možda i ne treba davati odgovor, niti ova dva velika muzičara deliti na taj način. I Slah i Axl su (važan) deo istorije svetskog roka, i zajedno su, po svemu sudeći, dali neizbrisiv doprinos istoj stvarajući zajedno. A koliko su veliki i jaki, vidi se i po tome ko su i kakvi su na bini sada kada ne rade zajedno.
Ono što je sigurno jeste da je Slash oduvek bio i ostaće pravi „gitar heroj“ kojem rok gitaristi imaju na čemu da zavide, a od kojeg još mnogo generacija može da uči.