Iako postoji nekoliko sličnosti, napad panike i napad anksioznosti su različita zdravstvena stanja.
Anksioznost je uglavnom povezana sa iščekivanjem neke stresne situacije, iskustva ili događaja, pa se razvija postupno, piše Healthline.
Napad panike javlja se iznenada i uključuje intenzivan strah uz pojavu fizičkih simptoma kao što je ubrzani rad srca, nedostatak vazduha ili mučnina. Može biti očekivani i neočakivani.
Neočekivani napad panike javlja se bez očitog uzroka, a očekivani je podstaknut spoljnjim stresorima poput fobija.
Slični simptomi
Napadi panike i anskioznosti su vrlo slični jer imaju iste emocionalne i fizičke simptome. Takođe, osoba može da doživi i anksioznost i napada panike u isto vreme.
– strepnja i zabrinutost
– strah od smrti ili gubitka kontrole
– osećaj odvojenosti od sveta ili sebe
– ubrzan rad srca
– bol u grudima
– otežano disanje
– stezanje u grlu ili osećaj gušenja
– suva usta
– znojenje
– hladnoća ili vrućina
– drhtanje
– utrnulost ili trnci
– mučnina
– bol u stomaku ili želudačne tegobe
– glavobolja
– osećaj nesvestice ili vrtoglavice
Kako prepoznati da li imate napad panike ili anksioznosti?
Anksioznost je uglavnom povezana sa nečim što se doživljava kao stresno ili preteće, a napadi panike nisu uvek izazvani stresorima, pa se najčešće javljaju neočekivano.
Nivo pojave
Anksioznost može da bude blaga, umerena ili teška. Na primer, anksioznost može da bude prisutna u podsvesti dok obavljate svoje svakodnevne aktivnosti. Napadi panike uglavnom uključuju ozbiljne simptome koji utiču na funkcionisanje tela.
Brzina početka
Anksioznost može da se razvija postupno, a napadi panike obično se javljaju iznenada.
Efekat
Napadi panike uglavnom izazivaju brige ili strahove od ponovnog napada. To može da utiče na ponašanje tako da osoba izbegava mesta ili situacije za koje misli da bi mogli da podstaknu napad.
Slični uzroci
Neočekivani napadi panike nemaju jasne uzroke. Očekivani napadi panike i anksioznosti mogu da budu podstaknuti sličnim uzrocima.
– stresan posao
– društvene situacije
– fobije poput agorafobije (strah od gužve ili otvorenih prostora), klaustrofobije (strah od malih prostora) i akrofobije (strah od visine)
– sećanja na traumatična iskustava
– hronične bolesti (bolesti srca, dijabetes, sindrom iritabilnog creva, astma)
– hroničan bol
– odvikavanje od droga ili alkohola
– kofein
– lekovi i suplementi
– problemi sa štitastom žlezdom
Lečenje
Lečenje uključuje različite terapije kao što je kognitivna terapija, kognitivno-bihevioralna terapija, terapija izlaganja i tehnike opuštanja, ali i lekove poput antidepresiva i lekova protiv anksioznosti.
Ali, lekovi mogu da imaju nuspojave, pa lekari preporučuju kombinaciju tretmana.
Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Freepik.com