Izabel Gefroj (Isabelle Geffroy), poznatija kao Zaz, svojom pojavom skoro da je postala fenomen. Iako se dugo bavi muzikom, svojim prvim albumom uspela je mnogima da se uvuče pod kožu i privuče čak i publiku koja i nije preterano sklona izvođačima sa francuskog govornog područja.
Ušla nam pod kožu
U svoj rad je uspela da unese dovoljno energije, ljubavi i života, svojim skromnim stavom i pojavom ušuškala se nekako neprimetno u naše svakodnevne „šetnje“ youtube-om, i možda, zaista, nije ni toliko čudno što je toliko ljudi poželelo da je čuje.
Možda je zvučala malo pretenciozno činjenica da je ova dama najavljena za prostor na Petrovaradinskoj Tvrđavi u Novom Sadu, koji je inače rezervisan za glavnu binu na Exit festivalima.
I ako ste, kojim slučajem, došli „na vreme“, oko 20 sati (za kada je koncert i najavljen), mogli biste i da pomislite da će ljudi biti taman toliko da atmosfera bude pristojna. Međutim, pre njenog nastupa nizali su se izvođači, jedan po jedan, zabavljali publiku koja je nestrpljivo čekala da čuje francusku zvezdu, i trudila se da se rashladi posle jednog od najtoplijih dana u godini.
Reke ljudi lagano su se pele ka Tvrđavi, tiskale na, činilo se, neadekvatno malim ulazima, i prostor ispred bine bio je sve puniji. Do momenta kada je Zaz izašla na scenu, što se desilo tek negde oko 22.30, na Petrovaradinu je bilo preko 15 hiljada ljudi.
Iako ima „već“ 31 godinu, ona izgleda kao devojčica. Simpatična, neposredna i detinjasta, vesela i „skakutava“ pojavila se na sceni spremna da sa publikom podeli svoje viđenje života i zvuk koji joj prija.
Muzika iz duše
Možda njena „tajna“ i jeste zapravo u tome što zaista od srca živi svoju muziku, pa uspeva da dopre i do onih koji reč francuskog jezika ne znaju. To bi mogao da bude jedan od mogućih odgovora na njeno pitanje, dan ranije na konferenciji za novinare, zašto je voli srpska publika.
Počeli su koncert pesmom „Les Passants“, nakon koje je Zaz pozdravila publiku i na srpskom... „Dobro veče, gospodo! Kako ste?“ Pomalo nespretno, ali dobro, uz podršku publike koja je podržala aplauzom, rekla nam je i da je nedavno shvatila kako je lepo voleti sebe, i da je to najbolji poklon koji je ikada dobila... Opet, na srpskom...
POGLEDAJTE: Video sa koncerta Zaz koji je za vas napravila ekipa Nadlanu.com!
Njen glas nije spektakularan, ali je iz nekog razloga neobjašnjivo prijemčiv i skoro fascinantan... Da li zbog prelepe boje, ili zbog činjenice da sa njim može da uradi šta god poželi, ili zbog načina na koji ga „upotrebljava“ u svojim pesmama...onog trenutka kada zapeva, nešto se desi u svima koji je slušaju.
Srećom, i zaista dobro ozvučenje uspelo je na pravi način da prenese ono što se na sceni dešavalo i do poslednjeg „reda“ na koncertu.
Nastavili su sa „J'aime A Nouveau“, „Port Coton“ i lagano nizali pesme sa njenog prošlogodišnjeg, prvog albuma „Zaz“, i dodavali i neke pesme koje nismo imali prilike da čujemo. Uz, naravno, nezaobilazni, najveći hit "Je veux".
Publika je đuskala kada je to ritam dozvoljavao, njihala se uz one malo „tužnije“, pratila emocije koje su emitovane sa bine.
Da ne bude "zabune", njena iskustva sa "uličnim pevanjem" i to što se uglavnom pojavljuje u akustičnoj varijanti, ne znače da zvuk njenog benda nije bio adekvatan za ovakav koncert. Imala je kompletan, dobar bend, i sama svirka zvučala je zaista dobro.
A ona je davala sve od sebe da pređe granice i barijere, i da dođe do srca svih koji su te večeri došli da je čuju. Jezičku barijeru pokušala je da prebrodi tako što je pozvala nekoga iz publike da prevodi ono što je želela da nam kaže.
Tako je jedan dečak „zaradio“ lepo sećanje, za ceo život, jer je bio hrabar da se popne na binu i prevede, pomalo stidljivo i nespretno, neke lepe najave, dobije poneki poljubac od ove vrcave zvezde i aplauze...
Biti svoj
U moru problema, u sred svetske krize, mnogima neobjašnjivih ratova i sukoba, u mnoštvu muzičkih „pojava“ koje su počele više da opterećuju nego da oplemenjuju, uz brigu za svet i i budućnost, uz milion pitanja kako, uz sve to živeti kvalitetan i smislen život...Zaz se zaista pojavila kao lepo osveženje.
Došla je sa jednostavnim rešenjem „Biti svoj...“ Ne napadno, ne po svaku cenu, ne tako da svi to vide odmah, kako to rade neke precenjene svetske „zvezde“. Njena sreća je zaista sreća. I tuga u njenim pesmama je servirana sa dozom zdravog optimizma, uz ono neizgovoreno „biće bolje, sve to ima smisla...“.
Ruka uvek na srcu
Njene poruke su pune života, i onih lepih, neprocenljivih momenata koji su nam svima najvažniji.
Zato je možda i najadekvatnije da ovu priču o njoj i njenom nastupu u Srbiji završimo citatom iz jedne od njenih pesama (Je Veux)...
„Ja želim ljubav, radost, dobru volju,
Vaš novac me neće ućiniti srećnom,
Želim da umrem sa rukom na srcu... „
Pogledajte fotogaleriju OVDE