Korisnik prosečne penzije u Srbiji na jesen će primiti iznos koji će biti veći za najmanje 4.000 dinara. Ukoliko situacija u budžetu bude povoljna, najstariji građani moći će da računaju najverovatnije na uvećanje čeka za 15 odsto, što će u proseku biti oko 6.000 dinara.
Ovaj plan povećanja penzija najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz čvrsto obećanje da penzionere do kraja godine očekuje dvocifren procenat rasta primanja. Jedini faktor koji bi mogao da poremeti planove državnog vrha je šira, globalna nestabilnost.
- Sagledaćemo situaciju u junu, a onda ćemo ići na veliko povećanje penzija, možda već od septembra. Biće sigurno veće od 10 odsto. Zavisno od finansijske situacije možda u oktobru i novembru bude još jedno povećanje. Penzioneri će svakako biti vrlo zadovoljni. Značajno će da rastu i plate, ali da vidimo prvo kako će da se odvija godina - rekao je šef države.
Vučić je, posle finansijske analize prva dva kvartala, najavio i dalji rast plata, uz ogradu da se to neće dogoditi samo ukoliko se Srbija suoči sa većim problemima.
- Ti problemi mogu biti samo politički - jedno je Kosovo, a drugo odnos prema ukrajinskom ratu. Nije lako izdržati tu poziciju, ali borićemo se - kazao je Vučić.
Najavom sa vrha države najstariji građani svakako da će biti zadovoljni. Planirani rast, zajedno sa povećanjima sa kraja 2022, odnosno iz januara ove godine, penzionerima će pomoći da očuvaju životni standard u uslovima inflacije i talasa poskupljenja osnovnih životnih namirnica. Najstariji mogu da se nadaju i blagom skoku primanja, jer bi najavljeno povećanje, prema trenutnim projekcijama, trebalo za koji procenat da "prebaci" pad životnog standarda najstarijih. Zavisno od toga kako "ponese" budžetska godina, ali i od finalne odluke o visini povećanja, "prebačaj" bi mogao da bude i veći od pet odsto, ili u novcu - par hiljadarki. To bi se dogodilo u varijanti da se penzionerima na procenat inflacije, doda još malo preko, odnosno da povećanje bude do 20 odsto.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, potrošačke cene u januaru ove godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 15,8 odsto. Cene robe i usluga koje se smatraju kao lična potrošnja u januaru 2023. godine, u odnosu na decembar 2022. godine, u proseku su povećane za 1,4 odsto.
Više od konkretnih iznosa, međutim, najstarijima znači potvrda da će penzije držati korak sa poskupljenjima troškova života. Krajem prošle godine izmenjen je i dopunjen Zakon o PIO koji je predvideo novi način usklađivanja penzija kojim je ojačana veza između ekonomskog razvoja zemlje i rasta standarda penzionera. U računicu obračuna, predviđeno je, ulaziće niz faktora među kojima i učešće penzija u BDP. Penzije su 1. novembra prošle godine povećane za devet, a početkom 2023. za 12,1 odsto.
Novom šemom obračuna penzija, usvojenom krajem 2022. godine obračunato je učešće neto penzija i uvećanja u BDP-u od 9,3 odsto, dakle manje od 10 odsto. To je bio jedan od ključnih faktora povećanja penzija i ostalih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja od januara ove godine. Penzije su usklađene sa procentom promene prosečne zarade, odnosno za 12,1 odsto. U odnosu na decembar 2021. one će u 2023. godini biti veće za trećinu.
Izvor: Novosti.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com