Dok sedimo veliki mišići se opuštaju, pa iz krvi ne uzimaju dovoljno glukoze, a taj višak glukoze stvara niz negativnih posledica u telu, počevši od oštećenja krvnih sudova, pa do vitalnih organa.
Tako tvrdi i neurolog i direktorika odeljenja za moždani udar u klinici Mejo dr Kara Sands koja ističe da postoji niz stvari koje svi možemo da uradimo za prevenciju moždanog udara, a nedavno istraživanje objavljeno u "Journal of the American Heart Association" nedvosmisleno dokazuje da je zdravlje mozga povezano i sa kretanjem.
Ispitujući faktore rizika moždanog udara doktori su otkrili da previše sedenja može da prouzrokuje velike probleme s mozgom. Iako su već ranija istraživanja pokazala da fizička aktivnost kod žena i kod muškaraca uveliko smanjuje rizik od moždanog udara, ova novija studija, u kojoj je učestvovalo 143.180 zdravih ljudi bez istorije moždanog udara, dijabetesa ili karcinoma, uporedila je vreme sedenja i vreme telesne aktivnosti sa učestalošću moždanih udara.
- Nije važno samo koliko kilometara pretrčite, da li idete u teretanu ili na pilates. Morate da budete svesni i koliko vremena u toku dana provedete sedeći za radnim stolom, u školi ili na poslu - rekla je dr Sands o studiji u kojoj se pokazalo da su najmanje fizički aktivni pojedinci, a koji su uz neaktivnost, dnevno i sedeli osam ili više sati, imali čak četiri puta veće šanse za moždani udar.
Iznenađujuće je to što su svi ispitanici bili mlađi od 60 godina, pa dr Sands kaže da se nada da će rezultati više mladih ljudi navesti da obrate pažnju na rizik od moždanog udara.
- Jedan od deset moždanih udara dogodi se u mladoj odrasloj dobi - objasnila je za doktorka za "Well And Good", i dodala da bi svi prvenstveno trebalo da budu iskreni prema sebi o tome koliko vremena provede sedeći ili ležeći na kauču.
Sa sedenjem nije povezan samo rizik od moždanog udara. Prema Američkom udruženju za dijabetes, duže sedenje povećava rizik od problema povezanih sa metaboličkim sindromom, poput visokog šećera i povišenog krvnog pritiska i holesterola.
Zašto je sedenje toliko opasno?
Iako pravi razlog još nije poznat, jedno od zastupljenijih objašnjenja je da nam se dok sedimo opuštaju veliki mišići, pa iz krvi ne uzimaju dovoljno glukoze. Taj višak glukoze stvara niz negativnih posledica u telu, počevši od oštećenja krvnih sudova, pa do vitalnih organa.
Sedenje naravno nije, ističe dr Sands, jedini faktor rizika kada je u pitanju moždani udar i svi bi trebalo da razmotre i druge potencijalne faktore, poput porodične anamneze, životne dobi (rizik se povećava kako starite) ili pola (rizik je veći za žene), ali i one faktore koji mogu da se kontrolišu, poput pušenja, načina života, ishrane i fizičke aktivnosti.
Izvor: Vijesti.hr
Foto: Ilustracija/Pexels.com