Glumac Milan Marić u intervjuu za "Danas" progovorio je o aktuelnim dešavanjima u drštvu i osvrnuo se na dve tragedije koje su se dogodile u Srbiji početkom maja.
- Tragedije koje su se dogodile su pored toga što su otvorile mnoga društvena pitanja i izvukle na površinu sve slabosti ovog sistema, uradile još jednu stvar. Demistifikovale su ideju da možemo isključivo živeti unutar našeg mikrosveta, po pravilima i sa ljudima koji ne narušavaju ta pravila. Mikrosvet u kojem ćemo biti zaštićeni i izolovani od svega onoga što se događa oko nas, jer nam se to oko nas ne sviđa i ne znamo kako sa tim da se nosimo. Osećaj bespomoćnosti i zbunjenosti, koji mnogi ljudi proživljavaju posle ovih tragedija je između ostalog i dokaz da princip mikrosveta funkcioniše sve do trenutka dok neko ne uleti i rasprši ga na hiljade komada. To jednostavno nije održiv princip življenja, jer zapravo ne garantuje mir, kojem svi težimo - rekao je Marić.
- Međutim, uzevši u obzir šta se sve izdešavalo u ovoj zemlji u poslednjih tridesetak godina, bežanje u te mikrosvetove je jedini logičan potez. Ali da bi oni funkcionisali, moramo se pozabaviti pravilima i načinom na koji funkcioniše društvo u kojem živimo - moramo izaći iz svog kruga i razumeti šta je to što ne valja - rekao je on.
Na pitanje da li smatra da je protest "Srbija protiv nasilja" opravdan, Marić je rekao da određene pojmove moramo jasno da definišemo.
- Jedan od ključnih faktora je svakako nasilje, koje je, nažalost, zahvatilo i izjeda sve segmente našeg društva. Za početak, nasilje, bilo ono verbalno ili fizičko, ne sme se izjednačavati sa srčanošću, jer se na taj način zapravo romantizuje i abolira. Nasilje nije srčanost. Kao što ni korupcija nije snalažljivost, već krivično delo. Tačno je da se o nasilju i o svim njegovim metastazama u ovom društvu mora razgovarati, i sa decom i sa odraslima, ali prvenstveno moramo naučiti da ga prepoznamo i osvestimo kod nas samih. A to je proces za koji je neophodno vreme, ali mislim da je dosta ljudi spremno da započne taj proces. U prilog tome ide i masovnost ovih protesta, koji su delom splet raznoraznih nezadovoljstava, delom potreba da posle ovakvih tragedija budeš sa ljudima i dokažeš sebi da nisi sam u tom osećaju, kao i da se vlasti jasno stavi do znanja da se prema nasilju zaista mora imati nulta tolerancija, da to ne može i ne sme biti floskula, da se ono mora uklanjati iz javnog prostora - rekao je Marić.
Kaže i da se na javne ličnosti gleda kao na gladijatore u areni.
- Javne ličnosti, naročito glumci i glumice, trebalo bi da imaju odnos prema društvu u kojem žive, i odgovornost prema načinu na koji koriste svoju popularnost. Međutim, u poremećenom sistemu vrednosti i duboko podeljenom društvu ljudi se vode parolom "u se i u svoje kljuse". Zašto očekivati da su javne ličnosti imune na to? Na javne ličnosti se neretko gleda kao na gladijatore koji moraju (pod teretom tuđih očekivanja kako bi trebalo kao javna ličnost nastupati u ovom haosu) da ulete u arenu i da se biju, a mi ćemo zdušno navijati za njih. Ili ćemo ih izviždati - rekao je on i dodao:
- U tu arenu ih guraju svi: javnost, mediji i političari. Javnost - računajući na njihovu prepoznatljivost, jer usled nepoverenja prema političarima, javlja se želja da neko napokon artikuliše sve ono što osećamo da ne valja u društvu u kojem svi živimo. Mediji - iz želje za ekskluzivitetom, čitanošću, a zapravo zaradom. Političari iz kukavičluka, populizma i impotentnosti da naprave politički program sa kojim bi se javnost mogla identifikovati. Odluke o činjenju ili nečinjenju moraju ostati intimne odluke, a ne odluke pod pritiskom, jer će jedino tako biti iskrene i smislene, bili vi javna ličnost ili ne.
Izvor: Nova.rs/Danas.rs
Foto: eugensmesni/Instagram