UPRKOS ZAVRŠETKU ŠKOLSKE GODINE: Broj đa­ka u pro­du­že­nom bo­rav­ku ni­je sma­njen

Ne­ma no­vih lek­ci­ja, ne­ma do­ma­ćih za­da­ta­ka, ne­ma pro­ve­ra zna­nja – ško­la je po­sta­la igra­o­ni­ca – re­či su mla­đih osno­va­ca, a uči­te­lji, ot­ka­ko je re­dov­na na­sta­va za­vr­še­na, po­naj­vi­še ču­va­ju de­cu. Pro­šla su tri da­na od zva­nič­nog kra­ja dru­gog po­lu­go­di­šta, a pred škol­skim ko­lek­ti­vi­ma je još se­dam rad­nih da­na po ati­pič­nom ras­po­re­du i bez kla­sič­ne na­sta­ve. Uobi­ča­je­nih ča­so­va u ško­la­ma ne­ma od sre­de, 7. ju­na, iako ško­le ra­de do 20. ju­na, ka­da će se po­zdra­vi­ti s đa­ci­ma. Ta­da ne pre­sta­ju i rad­ne oba­ve­ze za­po­sle­nih.

U osnov­nim ško­la­ma, za sa­da, uglav­nom ni­je dra­stič­no sma­njen broj uče­ni­ka od pr­vog do če­tvr­tog raz­re­da ko­ji po­ha­đa­ju obra­zov­no-vas­pit­ne ak­tiv­no­sti i pro­du­že­ni bo­ra­vak, jer su ro­di­te­lji oče­ki­va­li da let­nji ras­pust poč­ne dve ne­de­lje ka­sni­je. Znat­no ma­nje od mla­đih osno­va­ca u ško­le do­la­ze uče­ni­ci od pe­tog do sed­mog raz­re­da osmo­let­ki, a za osma­ke je i bez iz­me­na u škol­skom ka­len­da­ru na­sta­va za­vr­še­na 6. ju­na.

- Kod nas su se u pro­du­že­nom bo­rav­ku uglav­nom ra­di­li do­ma­ći za­da­ci, sa­da bo­ra­vak naj­vi­še slu­ži za ču­va­nje de­ce či­ji su ro­di­te­lji po­slom za­u­ze­ti. Ra­di do ka­sno po­pod­ne i ko­ri­sti se u nesma­nje­nom obi­mu. Ima­mo i ce­lo­dnev­nu na­sta­vu, to je ob­lik ra­da s dva uči­te­lja, i oni i da­lje ra­de s go­to­vo ne­pro­me­nje­nim bro­jem đa­ka iako je re­dov­na na­sta­va za­vr­še­na. Ne­ma ob­ra­de no­vog gra­di­va, ni­ti kla­sič­nih ča­so­va i pre­da­va­nja, ali za­vr­ša­va­ju se đač­ki li­kov­ni ra­do­vi, do­dat­no se ob­ja­šnja­va­ju već pre­đe­ne lek­ci­je. Osim to­ga, ima­mo i van­na­stav­ne ak­tiv­no­sti, a one pod­ra­zu­me­va­ju i re­a­li­za­ci­ju svih pla­ni­ra­nih iz­le­ta - do­ča­ra­va Dar­ko Eger, di­rek­tor OŠ "Kne­gi­nja Mi­li­ca" i pred­sed­nik ak­ti­va di­rek­to­ra osmo­let­ki u No­vom Be­o­gra­du.

Za đa­ke sta­ri­jih raz­re­da, ka­že, or­ga­ni­zo­va­li su se ta­ko da je sva­ki na­stav­nik u svom ter­mi­nu, po do­sa­da­šnjem ras­po­re­du ča­so­va, do­stu­pan uče­ni­ci­ma. Iako ne­ma vi­še re­dov­ne na­sta­ve za­po­sle­ni do­la­ze na po­sao, or­ga­ni­zu­ju do­pun­sku i do­dat­nu na­sta­vu, da bi uče­ni­ci­ma do­dat­no po­ja­sni­li gra­di­vo ko­je ni­su do­bro sa­vla­da­li, ali i da bi naj­u­spe­šni­je osnov­ce spre­mi­li za tak­mi­če­nja ko­ja još ni­su za­vr­še­na.

- Ko­nač­no, ima­mo i po­pra­vlja­nje oce­na. Na­stav­ni­ci su du­žni da pri­li­kom da­va­nja pred­lo­ga za­ključ­ne oce­ne to i obra­zlo­že, ali i da su­ge­ri­šu uče­ni­ku ka­ko da da­lje na­pre­du­je. Ima­mo pu­no đa­ka od pe­tog do sed­mog raz­re­da ko­ji že­le da po­ku­ša­ju da po­pra­ve oce­ne i na­stav­ni­ci su tu - ob­ja­snio je Eger.

On na­po­mi­nje da obra­zo­va­nje ni­je igra­nje i da ču­va­nje de­ce ni­je po­en­ta škol­stva, ali sma­tra da je, u ovom
mo­men­tu, do­bra od­lu­ka da se re­dov­na na­sta­va ob­u­sta­vi.

- Re­dov­na na­sta­va pod­ra­zu­me­va sa­vla­đi­va­nje no­vih zna­nja, usme­re­nost u ra­du, kon­cen­tra­ci­ju ko­ja je za to po­treb­na, a sve­ga to­ga ne­ma u ovoj tra­u­ma­ti­za­ci­ji, to se iz­gu­bi­lo od tre­ćeg ma­ja. Mo­že­mo go­vo­ri­ti o to­me da li je od­mah ta­da tre­ba­lo pre­ki­nu­ti rad, ali ne vre­di, ne­ma smi­sla, da odr­ži­mo i sve pla­ni­ra­ne ča­so­ve i is­pre­da­je­mo sve na­stav­ne je­di­ni­ce ako ni đa­ci ni na­stav­ni­ci, a svi su du­bo­ko po­go­đe­ni tra­ge­di­ja­ma, ni­su sprem­ni da ulo­že na­por da se ne­što na­u­či. U ovoj si­tu­a­ci­ji te sprem­no­sti ne­ma, ali je do­bro da de­ca bu­du za­jed­no s vr­šnja­ci­ma u ško­li, da se pod­sti­če so­ci­ja­li­za­ci­ja - sma­tra Eger.

Mi­šlje­nja ro­di­te­lja i pro­svet­nih rad­ni­ka o na­glom pre­ki­du re­dov­ne na­sta­ve i da­lje su po­de­lje­na. Jed­ni žuč­no
ne­go­du­ju zbog no­vog re­me­će­nja škol­ske sva­ko­dne­vi­ce, dru­gi ne vi­de bo­lje re­še­nje. Rad ško­la or­ga­ni­zu­ju di­rek­to­ri, ka­ko zna­ju, a osla­nja­ju se na do­pis re­sor­nog mi­ni­star­stva ko­ji raz­li­či­to tu­ma­če. Ipak, u jed­nom su sa­gla­sni - do­no­si­o­ci od­lu­ka bi tre­ba­lo da se kon­sul­tu­ju s prak­ti­ča­ri­ma iz uči­o­ni­ca pre ne­go što iz­dik­ti­ra­ju pro­me­ne u funk­ci­o­ni­sa­nju škol­stva. Ta­kav se za­klju­čak na­me­će i u pi­smu ko­je je pro­svet­nom vr­hu upu­tio ko­lek­tiv Osnov­ne ško­le "Jo­van Mi­o­dra­go­vić" s be­o­grad­skog Vra­ča­ra.

Ovi na­stav­ni­ci sma­tra­ju da je od­lu­ka o na­glom pre­ki­du na­sta­ve ne­pro­mi­šlje­na, na­po­mi­nju da je zbu­ni­la i uče­ni­ke i pro­svet­ne rad­ni­ke i ro­di­te­lje, a da svi za­jed­no ne vi­de nje­nu svr­hu.

Na pitanje šta je po­stig­nu­to pre­ki­dom re­dov­ne na­sta­ve u svim ško­la­ma, osim što je na­pra­vlje­na po­met­nja, stigao je odgovor iz Ministarstva.

- Za­ključ­kom Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je na­lo­že­no je Mi­ni­star­stvu pro­sve­te da se škol­ska go­di­na za­vr­ši 6. ju­na. U skla­du sa tim mi­ni­star­stvo je pred­u­ze­lo sve od­go­va­ra­ju­će me­re iz svo­je nad­le­žno­sti. Pra­vil­ni­ci o ka­len­da­ri­ma obra­zov­no-vas­pit­nog ra­da u osnov­noj i sred­njoj ško­li omo­gu­ća­va­ju od­stu­pa­nja od utvr­đe­nog bro­ja na­stav­nih da­na do pet od­sto. Ta mo­guć­nost je i is­ko­ri­šće­na ima­ju­ći u vi­du naj­bo­lji in­te­res uče­ni­ka i na­stav­ni­ka na­kon tra­gič­nih do­ga­đa­ja ko­ji su du­bo­ko tra­u­ma­tič­ni za či­ta­vo dru­štvo - od­go­vo­ri­li su iz Mi­ni­star­stva pro­sve­te.

Mo­guć­nost od­stu­pa­nja do pet od­sto od re­a­li­za­ci­je pred­vi­đe­nog na­stav­nog pla­na i pro­gra­ma ko­ju po­mi­nju, ko­ja u prak­si zna­či da se ot­pri­li­ke dve na­stav­ne sed­mi­ce mo­gu iz­bri­sa­ti, a da ni­je nu­žno te ča­so­ve na­dok­na­di­ti,
nad­le­žni su mo­gli da is­ko­ri­ste po­čet­kom ma­ja za pa­u­zu u ra­du svih ško­la ne­po­sred­no po­sle dva ma­sov­na ubi­stva. I to je glav­na za­mer­ka pro­svet­nog esna­fa iz uči­o­ni­ca naj­od­go­vor­ni­ji­ma za obra­zo­va­nje.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com