U svetu se zna za oko 500 sorti ili hibrida jagoda. U narodnoj medicini najčešće se koriste šumske jagode (Fragaria vesca L.), jer po kvalitetu, broju vitamina i hranljivih materija znatno premašuju gajene. U šumskim jagodama ima više gvožđa nego u domaćim, pa se posebno preporučuju malokrvnim osobama.
Od lišća jagoda prave se čajevi izuzetne lekovitosti. Svež plod jagode s mlekom, vinom ili limunovim sokom pomaže bubrežnim bolesnicima, leči od žutice, jača srce.
Šumska jagoda veoma je cenjena vrsta voća, izuzetnih hranljivih i lekovitih osobina, kako ploda tako i lista i korena. Proizvodi od šumske jagode su deficitarni, kako na domaćem tako i na inostranom tržištu.
Lekovita svojstva šumske jagode bila su poznata i u staroj Grčkoj i Rimu. U srednjem veku su je smatrali magičnom, a od 16. veka lekari su počeli da je preporučuju za lečenje raznih bolesti.
Raste pored puteva, uz žbunje, u šikarama, živicama, po livadama i u šumama bukve, cera, kitnjaka i graba. Šumska jagoda je stanovnik i livadskih, pašnjačkih i stepskih zajednica.
U narodu je poznata pod različitim nazivima: crvena jagoda, divlja jagoda, rumena malina, fragula, jagodnjak, jagodnjača, pozemljuša, rudeča jagoda, vodolješka, jagodica itd.
Prema botaničkoj klasifikaciji pripada familiji ruža (Rosaceae). To je višegodišnja zeljasta biljka. Cveta tokom maja i juna.
Sočni plodovi su izuzetno hranljivi, bogati pektinima, taninima, organskim kiselinama, flavonidima, vitaminima E, B kompleksa i posebno vitamina C. Jedna porcija šumskih jagoda sadrži 140 odsto dnevne potrebe za vitaminom C. Od šećera preovlađuju glukoza i levuloza, dok je saharoza vrlo malo zastupljena.
Imaju dosta mineralnih materija: kalijuma, kalcijuma, gvožđa i fosfora. Plod je čest sastojak vitaminskih i drugih osvežavajućih čajeva i bezalkoholnih napitaka.
Svi ovi sastojci čine plod šumske jagode izvorom zaštitnih materija, koje omogućavaju normalan i pravilan razvoj dece i odraslih, čuvaju njihovo zdravlje i ubrzavaju uspešno oporavljanje od bolesti. Zato i nije čudno što je, iako joj nisu znali sastav, u narodnoj medicini od davnina korišćena za snižavanje krvnog pritiska, smanjenje holesterola u krvi, reumatske i bubrežne bolesti, za pojačano mokrenje i u terapiji šećernih bolesnika.
U narodnoj medicini koristi se list šumske jagode koji se sakuplja od maja do avgusta. List sadrži kondenzovane tanine do 10 odsto, egalnu kiselinu, kemferol, kvercetin, rutin i druge, leukoantocijanidin, značajnu količinu vitamina C, malo etarskog ulja. Plod se bere u maju i junu, a koren se vadi u septembru.
Šumska jagoda je i dijetalno sredstvo kod oboljenja jetre, jer sadržaj njenih mineralnih soli, vitamina i drugih materija blagotvorno deluje na obolelu jetru i na poremećenu razmenu materija. List ispoljava i antiinflamatorno i hipotenzivno delovanje. Ekstrakti listova izazivaju sniženje krvnog pritiska. Spolja se koristi pri lečenju hemoroida, kožnih oboljenja i ozleda.
Rizom šumske jagode uspešno se primenjuje kao antidijaroik, osobito u slučaju proliva, nastalih usled želudačno-crevnih poremećaja i infekcija.
Zajedno s kupinom i borovnicom šumska jagoda deluje antioksidativno, što znači da pomaže u uništavanju slobodnih radikala kiseonika koji su promotori razvoja karcinoma.
Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com