Melanom (nekada se zvao maligni melanom) kože nije najčešći, ali je najzloćudniji tumor kože i ujedno jedan od najzloćudnijih tumora od kojeg ljudi mogu oboleti.
- Zbog činjenice da poseduje izuzetnu sklonost da metastazira putem krvi i limfe veoma rano, čak i dok ima samo nekoliko milimetara debljine, potrebno je znati osnovne činjenice i kako ga prepoznati na vreme. Na sreću, melanom kože ima puno imitatora, često potpuno dobroćudnih promena, koje se jednostavno mogu razlikovati - objašnjva za portal N1 prof. dr Danijela Dobrosavljević Vukojević.
- Sem u koži, melanom se može javiti i u oku, ustima, na genitalijama, na ovojnicama mozga, sistemu organa za varenje, i drugim mestima, ali su to mnogo, mnogo ređa mesta nastanka - kaže sagovornica.
Prema rečima profesorke Dobrosavljević u Srbiji, godišnje oboli oko 630 pacijenata. Razvija se od ćelija kože koje proizvode pigment melanin (melanociti).
Nekada melanom može nastati od sasvim bezazlenog mladeža na koži koji je postojao godinama ili naglo porasti u vidu čvorića ili bradavice na mestu gde mladež nikada nije postojao. Danas znamo da u 70 odsto slučajeva melanom može nastati na koži gde nikada nije bilo mladeža. U jednom trenutku, ove pigmetne ćelije počinju nekontrolisano da se dele i da ulaze u krvne i limfne sudove i tada nastaju metastaze.
- Na žalost, izolacija i zatvaranje tokom kovid-19 epidemije dovela je do toga da se smanjio broj novootkrivenih slučajeva melanoma i da se ono što je porazno, u većem procentu dijagnostikuju odmakli tumorski stadijumi. Naredne godine će pokazati svu tragičnost izolacije i zatvaranja kada su u pitanju mnogi zloćudni tumori, pa i melanoma - ističe ona.
Kako se dobroćudna ćelija pretvori u zloćudnu ćeliju?
- Uzroci su, pre svega, genetski. Našem genetskom materijalu nastaje neravnoteža između gena koji podstiču ćeliju da se deli, raste, živi i gena koji pomažu da ispravi greške i umre kada joj je vreme. U nekim porodicama postoji češća pojava melanoma i članove tih porodica treba pažljivo i redovno kontrolisati - objašnjava profesorka Dobrosavljević.
Rizici za oboljevanje od melanoma kože
Prema njenim rečima rizik za oboljevanje se povećava kada se osoba za kratko vreme izloži suncu prekomerno – naročito osobe koje veći deo godine provedu u zatvorenom prostoru.
Rizik predstavlja i pregorevanje na suncu u detinjstvu, ali i kasnije, postojanje preko 50 mladeža i preko 5 takozvanih atipičnih mladeža, pojava melanoma u porodici, postojanje velikih tzv. džinovskih mladeža na koži, svetla koža i postojanje pegica, postojanje oslabljenog imunog sistema zbog lekova koje osoba prima ili postojanje transplantiranog organa.
- Posebno treba naglasiti da solarijumi predstavljaju karcinogen broj jedan. U Srbiji je, od februara 2019. godine zabranjena upotreba solarijuma za mlađe od 18 godina - naglšava doktorka.
Ona ističe da rizik za melanom se može smanjiti načinom života i promenom navika. Potrebno je izbegavati boravak na suncu od 10 do 17 časova u najtoplijem delu godine, zaštititi decu od pregorevanja, koristiti antisolarne kreme visokog faktora (30-50), hladovinu, šešir i fizičku zaštitu odećom. Šešir nas štiti od sunčanice i štiti samo poglavinu, dok je za zaštitu ostalih delova kože potrebno koristitii odeću, antisolarne kreme i hladovinu.
- Osobe koje zbog zdravstvenog stanja, ne mogu biti na suncu kao i one koje imaju nizak vitamin D potrebno je da ga redovno nadoknađuju. Apsolutna zabrana korišćenja solarijuma je izuzetno važna u smanjenju rizika za oboljevanje od melanoma kože - istiše doktorka.
Kako prepoznati melanom kože?
- Melanom kože ima smeđu ili crnu boju i tokom vremena raste u širinu i/ili visinu. Međutim, neki melanomi imaju ružičastu pa čak i belu boju. Znaci alarma jesu uvek: asimetrija, nepravilne ivice, nejednaka boja i visina promene, prečnik veći od 6 mm i koji se stalno povećava, povećanje visine promene kao i postojanje članova porodice koji su imali melanoma kože - objašnjava profesorka Dobrosavljević.
Dodaje da posebnu pažnju treba obratiti na promene koje izgledaju kao čvorić koji se naglo uzdiže, tvrd je i brzo raste bez obzira koje je boje.
- Svaka promena bilo kog mladeža u smislu promene boje, veličine, izdignuća, vlaženja, krvarenja, bola, svraba, tvrdoće ili promene okolne boje kože znak je upozorenja i zahteva pregled lekara. Metoda kojom se brzo, za nekoliko sekundi može ustanoviti da li se radi o ovom tumoru ili o dobroćudnoj promeni, zove se dermatoskopija - kaže doktorka.
Šta je dermatoskopija (dermoskopija, epiluminiscentna mikroskopija kože)?
- Ovu metodu izvodi iskusan lekar-kliničar. Najčešće dermatolog, ali je mogu izvoditi i lekari drugih specijalnosti koji se bave ovom oblasti. Dermatoskopija je neinvazivna metoda, i spasava živote. Pomoću malog mikroskopa, uvodi se svetlo pod kožu i posmatraju strukture, boje i oblici nevidljivi golim okom. Na ovaj način, poboljšava se rana dijagnostika melanoma za 30 odsto naročito za melanome manje od 6 mm. Malim mikroskopom koji ubacuje svetlo pod kožu, prosvetljava se pigmentna promena te posmatraju njene strukture (pigment, krvni sudovi, postojanje ranice, krvarenja i drugo) - objašnjava doktorka.
Dodaje da metoda digitalne dermatoskopije omogućava da se mikroskop poveže sa kompjuterom i slike sačuvaju radi poređenja prilikom sledeće kontrole.
Hirurško lečenje je osnovno lečenje
- Ukoliko dermatolog, hirurg (plastični ili onko-hirurg) ili medikalni onkolog smatra da je promena sumnjiva, ona se mora ukloniti klasično, hirurški i poslati na patolohistološku analizu. Treba znati da se sumnjive promene ne smeju uklanjati i laserom, radio-talasima, tečnim azotom ili kauterom - naglašava profesorka Dobrosavljević.
Ona navodi da pacijenti sa sumnjom na melanom se upućuju hirurgu koji u celosti uklanja tumor, a nekada, tokom same operacije može proveriti i obližnje limfne žlezde.
Hirurško uklanjanje melanoma u ranoj fazi znači i potpuno izlečenje u većini slučajeva.
- U odmaklim slučajevima bolesti postoje lekovi (imunoterapija, target terapija) koji postižu potpuno povlačenje metastatskih promena ili kontrolu same bolesti tako da pacijent nastavlja da živi i radi kao i pre bolesti - kaže profesorka.
Šta posle dijagnoze melanoma?
- Svi pacijenti kojima je postavljena dijagnoza moraju se kontrolisati najčešće 10 godina od momenta postavljanja dijagnoze. Vrsta pregleda i dijagnostičke procedure koje se primenjuju zavise od stadijuma bolesti. Nakon isteka tog perioda, samokontrole i pregledi celokupne kože se obavljaju godišnje - navodi prof. dr Danijela Dobrosavljević Vukojević, dermatovenerolog Klinika za dermatovenerologiju KCS.
Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Freepik.com