Sa dolaskom hladnijeg vremena broj zaraženih virusom korona ponovo će rasti duž cele severne hemisfere, sa nekoliko novih varijanti na sceni, piše francuska novinska agencija AFP. Evo šta bi trebalo da znate.
Pandemija kovida imala je užasan danak, sa gotovo sedam miliona smrtnih slučajeva duž celog sveta, ali zahvaljujući vakcinama, stečenom imunitetu i boljim metodama lečenja, virus se sada daleko lakše podnosi.
I dok je koronavirus sada manje smrtonosan za pojedince, “čini se da ima i veće stope dugoročnih komplikacija”.
Korona je takođe manje sezonski od gripa, zarazniji je, a tokom poslednje tri zime dostigao je vrhunac u decembru i januaru, dok vrhunac gripa dolazi kasnije.
Ameš Adalja, specijalist za zarazne bolesti u Centru za zdravstvenu sigurnost Jons Hopkins, stavio je koronavirus “u rang” s gripom i RSV-om, ali je naglasio da je ozbiljniji od obične prehlade.
Vakcinisati se ili ne?
Fajzer, Moderna i Novavax razvili su nove vakcine koja preciznije ciljaju trenutne varijante, sve ‘potomke’ omikrona koji je postao dominantan krajem 2021.
Postoji široki konsenzus da će godišnje vakcinisanje koristiti najugroženijima. Međutim, raspravlja se o tome donosi li svima dodatnu zaštitu.
Studije pokazuju da su gotovo svi već bili zaraženi. A prethodne infekcije u kombinaciji sa vakcinom naučile su imuno sistem da zaustavi ozbiljne posledice, čak i kada organizam ne može da se odbrani od infekcije.
Jedistvena preporuka za svo stanovništvo više nema smisla i mogla bi smanjiti poverenje u javno zdravstvo, rekla je Monika Gandhi, autorka knjige “Endemic: A Post-Pandemic Playbook”.
Na primer, vakcine Fajzera i Moderne nose male rizike od upale srca kod mlađih muškaraca.
Evropske zemlje savetuju godišnje vakcinisanje samo za grupe sa većim rizikom, ali neki stručnjaci ne vide nedostatke u sveobuhvatnijim preporukama.
“Ljudi sa visokim rizikom još uvek imaju koristi od vakcinisanja”, smatra Zijad Al-Ali, epidemiolog sa Univerziteta Washington u St. Louis.
SAD preporučuju da se gotovo svi vakcinišu svake godine protiv koronavirusa.
Jesu li maske još uvek korisne?
Stručnjaci se i dalje raspravljaju oko ove teme.
Pregled podataka kliničkih ispitivanja ugledne neprofitne organizacije Cochrane o tome da li nošenje maski može usporiti respiratorne viruse, pokazao je neuverljive rezultate.
Nije, dakle, dokazano da široka primena ima značajan učinak.
Ono što istraživači znaju – zahvaljujući laboratorijskim eksperimentima – je da dobro prijanjajuća maske niske propusnosti kao što su N-95 štite poedince.
Što sa testiranjima i odlaskom na posao?
Stručnjaci se slažu da ima smisla da se ljudi sa većim rizicima – starije osobe i one sa stanjima kao što su rak, gojaznost i dijabetes – testiraju kada imaju simptome.
To je zato što bi te osetljive grupe “imale koristi od antivirusne terapije unutar petodnevnog razdoblja”, rekao je Adaja.
Najistaknutiji tretman je Paxlovid, za koji se pokazalo da smanjuje rizik od teških oblika bolesti i smrti među visokorizičnim osobama.
Neke zdravstvene ustanove odlučile su da je testiranje rizičnih ljudi sve što je potrebno.
Istraživanje dugotrajnog koronavirusa, odnosno njegovih simptoma koji traju nedeljama ili mesecima ostavilo je nejasnoće, otežane nedostatkom standardizovanih definicija za to stanje koje ima više uzroka, rekao je Adalja.
“Nažalost, nismo postigli nikakav napredak u lečenju dugotrajnog trajanja koronevirusa. To bi trebalo da bude hitan prioritet za istraživanje”, naglasio je.
Izvor: Hina
Foto: Ilustracija/Freepik.com