Radnici u Srbiji su tokom prošle godine u proseku radili 43,3 sata sedmično, što je za skoro šest sati više od proseka u Evropskoj uniji, objavila je 20. septembra evropska služba za statistiku Eurostat.
Uobičajena radna nedelja za Evropljane starosti od 20 do 64 godine 2022. godine bila je u proseku 37,5 sati, sa znatnim razlikama među zemljama članicama.
Najdužu radnu nedelju imali su Grci (41 sat), zatim Poljaci (40,4), Rumuni i Bugari (40,2), a najkraću radnici u Holandiji (33,2), Nemačkoj (35,3) i Danskoj (35,4).
U analizi su obračunati uobičajeni sati koje osoba radi na glavnom poslu, uključujući dodatni rad, plaćen ili neplaćen, ali ne računajući vreme putovanja između kuće i radnog mesta i pauze za obrok. Ti podaci se odnose na radnike sa punim i nepunim radnim vremenom.
Rezultati za 2022. godinu predstavljeni su za članice EU i tri zemlje EFTA (Island, Norveška i Švajcarska) i Srbiju kao državu kandidata za članstvo.
U EU, 46,8 odsto zaposlenih radilo je između 40 i 44 sati sedmično, 5,4 odsto je radilo u proseku manje od 20 sati, a 7,6 odsto više od 50 sati.
U većini zemalja EU najveći procenat ljudi je radilo od 40 do 44 sati, dok je u Danskoj, Francuskoj, Finskoj, Belgiji i Irskoj najveći procenat imalo radnu sedmicu od 35 do 39 sati.
Grčka je imala najveći procenat ljudi koji su radili više od 50 sati (13,2 odsto), dok je u Holandiji gotovo četvrtina radnika radila manje od 25 sati nedeljno.
U Srbiji je više od 10 odsto radnika imalo radnu nedelju dužu od 50 sati, a samo oko pet odsto je imalo radnu nedelju kraću od 40 sati.
Kada je u pitanju prosečna radna sedmica za radnike sa punim radnim vremenom, Srbija je na prvom mestu, sa 44 sata.
Iza nje su Švajcarska (43,4) i Island (42,8), a od zemalja EU najviše su radili Grci (42,7), a najmanje Finci (38,8).
Radnici sa nepunim radnim vremenom imali su najdužu radnu sedmicu u Švedskoj (26,4) i Rumuniji (26,2), a najkraću u Portugalu (18,6).
U izveštaju Eurostata se navodi i da su muškarci, zaposleni na puno radno vreme, u proseku radili više sati sedmično od žena u svim članicama EU, a najveća razlika je zabeležena u Irskoj i Holandiji, od četiri, odnosno 3,7 sati.
Međutim, kada su u pitanju radnici sa nepunim radnim vremenom, žene su imale dužu radnu sedmicu u većini zemalja.
Najviše sati na poslu su proveli kvalifikovani radnici u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu (u proseku 43,9 sati nedeljno).
Izvor: Beta
Foto: Ilustracija/Freepik.com