Iako se Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave od 2021, odlukom Vlade Srbije, obeležava 15. septembra, ovaj praznik još se ne nalazi u Zakonu o državnim praznicima, koji je poslednji put izmenjen 2011.
Kada se saberu svi državni i verski praznici koje proslavljamo sledeće godine, dolazi se do zaključka da ćemo u 2024. odsustvovati sa posla ukupno devet dana. Pošto prvi januar pada u ponedeljak, u novogodišnjim praznicima ćemo uživati četiri dana – od subote, 30. decembra, do srede, 3. januara, a vernici pravoslavne veroispovesti slave Božić u nedelju, 7. januara. One koji vole da spajaju praznike sigurno će obradovati informacija da Dan državnosti "pada" u četvrtak, 15. februara, a neradni dan je i petak, što znači da radnici kojima je preostao odmor od prethodne godine mogu da iskoriste treću nedelju februara za mini-zimski odmor.
Vernici katoličke veroispovesti uskršnje praznike proslavljaju od petka, 29. marta, a na posao se vraćaju u utorak, 2. aprila, dok pravoslavni vernici Uskrs slave u nedelju, 5. maja – neradni dani počinju od Velikog petka, 3. maja, a završavaju se vaskršnjim ponedeljkom, 6. maja. S obzirom na to da praznik rada "pada" u sredu, 1. maja, a proslavlja se i u četvrtak, to znači da ćemo u prvomajsko-uskršnjim praznicima uživati čak šest dana. Pored ovih praznika, pravoslavci imaju pravo na slobodan dan na prvi dan krsne slave, a pripadnici islamske zajednice slave prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama, dok pripadnici jevrejske zajednice ne rade prvi dan Jom Kipura. Poslednji državni praznik proslavlja se u ponedeljak, 11. novembra, kada se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Vernici katoličke veroispovesti Božić proslavljaju u sredu, 25. decembra 2024.
Zahvaljujući izmenama Zakona o državnim praznicima, kojima su pre nekoliko godina uvedena dva nova praznika – Sretenje i Dan primirja u Prvom svetskom ratu – u Srbiji se praznuje deset dana godišnje. Po slovu istog zakona, u našoj zemlji se praznuju i radno obeležavaju Sveti Sava – 27. januara, Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu – 22. aprila, Dan pobede – 9. maja, Vidovdan – 28. juna i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu – 21. oktobra. Osim Nove godine, koja se proslavlja 1. i 2. januara, žitelji Srbije slave i Dan državnosti – 15. i 16. februara, Praznik rada – 1. i 2. maja i Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembra. Zakonom je takođe propisano da "ako jedan od datuma kada se praznuju navedeni državni praznici padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana". Verski praznici koji se obeležavaju neradno jesu prvi dan Božića – 7. januar, i vaskršnji praznici – počev od Velikog petka, zaključno sa drugim danom Vaskrsa.
Iako se Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave od 2021. godine odlukom Vlade Srbije obeležava 15. septembra, ovaj praznik još uvek se ne nalazi u Zakonu o državnim praznicima, koji je poslednji put izmenjen 2011. godine. S obzirom na to da se državni praznici u Srbiji mogu ustanoviti samo zakonom, neophodno je da se uobliči Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim praznicima i da se o tome izjasni Skupština Srbije kao najviše zakonodavno telo. Za datum obeležavanja Dana zastave izabran je 15. septembra 1918. godine, dan proboja Solunskog fronta.
Kada se saberu svi državni i verski praznici koje proslavljamo sledeće godine, dolazi se do zaključka da ćemo u 2024. odsustvovati sa posla ukupno devet dana.
Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com