Prelazak na zimsko ili letnje računanje vremena, kako tvrde stručnjaci, remeti prirodni ritam sna i budnosti, što organizam teško podnosi. Računa se da su potrebne i do četiri sedmice da se adaptiramo na ranije ustajanje. Posledice su vide i na smanjenoj produktivnosti odraslih i dece.
Til Roneberg, nemački hronobiolog već dugo vremena zalaže se za ukidanje prelaska na zimsko i letnje vreme u celom svetu i smatra da pomeranje kazaljki na časovnicima ima izuzetno štetne posledice.
Oko 60 odsto Evropljana noćni tip
Roneberg je istraživao potrebe sna među stanovicima u Nemačkoj, Španiji, SAD, Indiji i Brazilu. Na osnovu svega smatra da je mišljenje da su oni koji ne ustaju rano lenjivci zastarelo i da vuče periode iz doba kada se većina ljudi bavila popljoprivredom i bila primorana da zbog toga ranije ustaje. Nemački načnik tvrdi da se oko 60 odsto Evropljana ubraja u takozvani noćni tip, što znači da kasno ležu i ustaju.
Većina ljudi zbog odlaska na posao ili u školu mora ranije da ustaje, iako nekada kasno ode na spavanje Posledice svega su otežana koncentracija, razdražljivost, brzo zamaranje, teže podnošenje fizičkog, umnog i emocionalnog opterećenja. Iako bi se reklo da bi ranijim odlaskom na spavanje problem bio rešen, dužina sna nije najvažnija tvrdi nemački naučnik.
Ukoliko je san u koliziji sa genetski određenim bioritmom, nije dovolno samo ranije otići na spavanje. Pravilan san zavisi od mnogo faktora kao što su stepen umora, pol, način života, uzrast, godišnje doba. Kod muškaraca i žena, na primer, dnevni ritam se ne menja jednostavno sa uzrastom, već su promene različite i retko se podudaraju.
Prirodna svetlost
Prirodna svetolst ima ključnu ulogu u podešavanju naših unutrašnjih časovnika, pa se ljudi zato lakše bude leti nego zimi.
Pored kafe koja je mnogima od pomoći kada moraju ujutro da se razbude, stručnjaci savetuju da se prošetate tokom vremena za pauzu na poslu. Ako je to jedini način da uživate na dnevnoj svetlosti, onda to iskoristite.
Planitrajte veče. Gledanje televizije i surfanje intrnetom može biti jako monotono. Bolje je da uživate s voljenom osobom. Ukrasite stan veselim bojama i cvećem koje će razbiti zimsku noćnu monotoniju.
Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 70-ih godina, uz obrazloženje da se time "produžava" dan, postižu uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.
Protivnici vraćanja časrovnika za jedan sat u nazad tvrde da je uvođenje zimskog računanja vremena loše za zdravlje, te da predstavlja traćenje energije i povećava zagađenost.