Zaključak ovog istraživanja je da su đaci u Srbiji skloni stereotipima i predrasudama.
Istraživanje se odnosilo na stavove učenika prema odnosima u porodici, verskim, nacionalnim i seksualnim manjinama.
U publikaciji "Stavovi i vrednosne orijentacije srednjoškolaca u Srbiji" predstavljeni su rezultati istraživanja, u kojem je anketirano 630 učenika srednjih škola, sprovela je Omladinska grupa Helsinškog odbora od aprila do juna 2011. u šest gradova Srbije - Beogradu, Novom Sadu, Kruševcu, Zrenjaninu, Nišu i Novom Pazaru.
U ovom uzorku srednjoškolci su iskazali svoj umereno tradicionalan i konzervativan stav, ali sa izraženim i zabrinjavajućim ekstremima: 10 odsto podržava fzičko nasilje nad ženama, a čak 77 odsto se slaže sa tradicionalnim viđenjem porodice i braka, dok je za polovinu abortus greh.
Stav: Zasnivanje porodice je nešto čemu svi težimo, takođe, podržava visok procenat, njih 78 odsto, a ne slaže se 10 odsto.
U srpskom društvu žene su potčinjene u porodici - 38 odsto se ne slaže nasuprot 22 odsto, koji potvrđuju ovaj stav.
"Ako bih znao za neki slučaj nasilja u porodici prijavio bih ga", reklo je 61 odsto, što je ohrabrujuć podatak.
Istraživanje je pokazalo da u porodici, muškarac treba da ima glavnu reč. To smatra 45 odsto ispitanika, a od tog broja 70 odsto su muškarci.
Brigom o deci treba prvenstveno da se bavi majka, pa tek onda otac, slaže se 28 odsto, a 48 odsto se ne slaže.
Kad je reč o roditeljstvu bitno je da i muškarac bude uključen, kako bi žena mogla da se posveti drugim stvarima, 80,5 odsto se slaže, a protiv je devet odsto.
Mišljenja da žene treba više da rađaju, da bi Srbi opstali kao nacija, je čak 43 osto srednjoškolaca.
Međutim, prema mišljenju sociologa i autorke publikacije Marije Radoman srednjoškolci, iako svesni postojanja nasilja u porodici, ne povezuju ga sa patrijarhalnim vrednostima i tradicionalnim porodičnim modelom, koji je dominantan u Srbiji i kao takav, uzročnik nasilja u porodici.
"Ako porodicu i školu, posmatramo kao uzročnike ovakvih stavova, ne treba zaboraviti da su one samo deo institucija sistema. Najvažnije pitanje je kakav je to sistem koji dovodi do ovakvih stavova i vrednosti mladih", upozorila je ona.
S druge strane, postoji grupa liberalnih, 14,5 odsto srednjoškolaca podržava pravo gej osoba na usvajanje dece, a 16,5 odsto podržava gej populaciju na sklapanje braka.
Ovo ukazuje na oštra podelu ekstremno desnih i veoma liberalnih srednjoškolaca.
Na koju stranu će prevagnuti onaj broj neutralnih, zavisiće od društvene klime i kretanja, objašnjava Radoman.
"Imali smo nedavno zabranu Prajda u Beogradu, I to je imalo uticaja na mnenje, osim toga, postoji nikakva ili mlaka reakcija države na ultradesničarske organizacije koje još nisu zabranjene, čime im se daje vreme da se preregistruju u stranke i da im se da legitimite", ocenila je Radoman.
Skoro 37 odsto ispitanika ima ekstremno šovinističke i rasističke stavove prema Romima, a jedna petina smatra da su oni "mentalno manje sposobni da uče"
Niš, Novi Sad i Kruševac su dali najnegativnije stavove.
Od ukupnog broja, 8,5 odsto ispitanika kaže da u njihovoj školi loše tretiraju Rome. Da su svesni problema sa kojima se Romi suočavaju u društvu govori i podatak da je njih
skoro 50% odgovorilo da Romi nemaju uslove za učenje kod kuće.
Kako je rekla Radoman, ovo govori o velikoj podložnosti stereotipima kod mladih, što nam pre objašnjava kako se formiraju nacionalistički stavovi, ističe se u publikaciji.
S druge strane, u pozitivnim stavovima prema Romima, sa tvrdnjom da su višestruko diskriminisani, slaže se njih 43 odsto, a da Romi treba da budu potpuno ravnopravni u društvu, 61 odsto se slaže, a 15 odsto je protiv.
Srednjoškolci kao neprijatelje vide Albance, 21,2 odsto, Hrvate, 15 odsto, Rome 12,3 odsto i Amerikance 9,8 odsto.
Nacije koje im se dopadaju su Srbi, 25,6 odsto, Grci i Rusi sa skoro izjednačenim brojem odgovora, oko 15 odsto.
Aktivistkinja Omladinske grupe Helsinškog odbora Dunja Nešović i učenica trećeg razreda gimnazije u Beogradu kaže da na osnovu ličnog iskustva zaključila da postoji visok stepen netolerancije u srednjim školama.
"To je zbog toga", smatra ona, "što mladi nisu dovoljno informisani o toleranciji, manjinskim i ljudska pprava, a informacije iz medija i obrzovnog sistema su polovične."
"Udžbenici iz istiorije i geografije donose nepotpune činjenice o dešavanjima na prostorima bivše Jugoslavije, dok profesori svoje stavove o srpstvu i Srbima provlače kroz predavanja, a učenici zauzimaju svoje stavove prema profesoru" - autoritetu, ocenila je ona.
Učenicima su postavljena pitanja o fizičkom nasilju. Prema njihovim rečima 29,4 odsto je videlio fizičko nasilje više od tri puta, a 62 odsto da je neko žrtva fizičkog zlostavljanja.
Da su bili žrtve fizičkog nasilja priznalo je 13 odsto, a više od 30 odsto ispitanih je priznalo da je učestvovalo u nekoj tuči.
FoNet