Pretnja

Sakrijte sve kamere! Besmislica "preti"! Opet se "desio" Šajamalan!

M. Najt Šajamalan – ime koje već godinama ne može da pobegne od sudbine koštice trešnje. Dok je u “Šestom čulu“ (The Sixth Sense) i “Nesalomivom“ (Unbreakable) postojalo “nešto” barem približno slično osećaju trešnje u ustima, preovlađujući ukus filmova “Znakovi” (Signs), “Zabit” (The Village) i “Gospa iz vode” (Lady in the Water) bio je sve osim prijatan.

Da ne okolišamo, reditelj Šajamalan prosto mami “pljuc” na sebe!

Pre smo, možda samokritično, mislili da “ima tu nečega, a nama je verovatno promaklo” ili lepršavo verovali u “daj, ne treba biti previše okrutan”. Nakon filma “Pretnja” (The Happening), vrlo smo blizu izricanju presude u slučaju “narod protiv Šajamalana”: krajnja drskost je što neko poput ovog autora iznova dobija budžet za svoje besmislice!

Ovog puta, gospodin Šajamala-ding-dong (nadimak koji su mu kritičari dodelili) može da zaboravi “oops, I did it again” - izgovor za pružanje druge, treće… “iks-te” šanse. “Pretnja” stvarno preti zdravom razumu, čak i kada “hepeninga” ima u naznakama.

U centru serije neobičnih događaja na istočnoj obali SAD je srednjoškolski profesor Mark Volberg i njegova do-iskolačenosti-očiju-izgubljena supruga Zoi Dešanel. (Pardon, njihova “filmska imena” su se samoizbrisala iz memorije odmah po izlasku iz bioskopa.) “Događanje” stvarno jeste potpuno otkačeno i, priznajemo, na samom početku skoro intrigantno: vetrić dune kroz zelenilo, ljudi se zalede, naprave par koraka unazad ili ponove poslednju rečenicu, resetuju se i samoubiju.

OK, ovo je semi-zastrašujući početak, koji je kul, pa… ne više od pet minuta. I tako krene priča o bezizlaznoj situaciji, suptilnom sučeljavanju nauke i religije i grupi koja pokušava da se spase od apokalipse pod “kreativnim vođstvom” Marki Marka (nekadašnjeg neuspešnog repera, a sadašnjeg sasvim OK glumca Marka Volberga).

Umesto da napravi nešto od zanimljive uvodne horor-koreografije iz Central parka i svog neiskorišćenog talenta za zastrašivanje u zatvorenim mračnim prostorima, Šajamalan potpuno “pospilbergi” i “pohičkoki” u isto vreme. I tako se desi nešto što nikako nije “Rat svetova” (War of the Worlds), a definitivno(!) nije ni “p” od “Ptica” (The Birds). Povrh svega, nedovršenošću likova, autor uništava zvezde filma, koje od početka do kraja deluju “zaraženije” virusom, terorističkim napadom ili pobunom prirode od onih koji to zaista jesu. A i ko može da poveruje Volbergu-naučniku koji tek tako “provali” šta se to dešava prirodi?!

Sve do te mere jurca u besmisao, da uletanja "pecaljke" mikrofona u nekoliko kadrova deluju kao melem na ranu koju stvara samoubilački manjak zabave.

A zašto smo samo “vrlo blizu” gorenavedene presude? Hm, pa možda zato što je – verovali ili ne – ovaj film manje loš od prethodna tri. Ako je tako nešto uopšte moguće! Ili, možda naivno verujemo da će posle ovoga svi sakriti kamere (i novac) od Šajamalana, dok konačno ne ponudi nešto iole smisleno. 

Katarina Milovanović