Miroslav Ilić spada među malobrojne umetnike koji sa velikim uspehom održavaju tradiciju redovnih godišnjih koncerata u Sava centru. Interesovanje je po pravilu takvo da se glas „slavuja iz Mrčajevaca" razlegne velikom salom ne samo na njegov rođendan (10. decembra) već, najčešće, i dan ranije kao što je ove godine slucaj.
Tvrdio je organizator koncerta Dobrivoje Marinski da će, uprkos zvaničnom kapacitetu Sava centra (3.840 mesta) oba nastupa ispratiti po 5.000 ljudi i – nije pogrešio. Prolazi između sektora su bili puni, pogotovo oni bočni i upravo su svi ti ljudi koji nisu imali stege u vidu stolica od samog početka kada je pesmu slavuja najavila truba Dejana Petrovića bili najrazigraniji, raspevaniji...
„Miroslavirus“ se brzo proširio celom salom uz uvodne, stare narodnjake o Šumadiji, Moravi, povratka više nije bilo. Kada se, uostalom, sedelo i ćutalo uz „Rastanka se našeg sećam“, „Joj rado, joj Radmila“, „Amerika“, „Lažu“, „Božanstvena ženo“... Odmah su zabljesnuli i mobilni telefoni, mnoštvo YouTube snimaka će biti zavedeno pod „9. decembar 2011, Sava centar“.
Miroslav i dan danas pamti „Jesen sedamdeset i neke“ a kad je zapevao „Noćas mi se luduje...“, počeli su,na radost muških očiju“, u paru da „luduju“ brojni ženski atributi. „Smej se, smej“, „Jedan dan života“, „Polomiću čaše od kristala“, „Luckasta si ti“... Hit do hita se nizao do – rođendanskog poklona. Ponovo se na sceni pojavio Dejan Petrović sa trubačima i predao svom starijem prijatelju i kolegi uramljenu trubu, zatim ga pustio da malo predahne ali za publiku predaha nije bilo.
Brzo po povratku na scenu, Miroslav Ilić se vratio u 1972. kada je, tek ušavši u dvadesete, otpevao antologijsku „Devojku iz grada“. Uzavreli Sava centar ni na tren nije klonuo, to je inspirisalo legendu da iz duše progovori. „Došao sam na ideju da raspišem konkurs na temu – da li ima neko bolju publiku od Miroslava“. Svi su, zaista, pevali sve, svi su igrali uz sve, sinhronizacija jedino nije bila potpuna što se muzičkih želja tiče jer je svako ćoše imalo svoju pesmu. Srce hale je ipak bilo najgrlatije, isticalo se i transparentom pa je „komanda“ šefu orkestra Miši Mijatoviću „ajmo, hvataj ritam“ bila jasan znak da treba ponoviti „Nije život jedna žena“.
Kad bi orkestar samo na tren utihnuo između pesama, huk publike je bio snažan kao na stadionu tokom utakmice pa je Miroslav na jedvite jade uspeo da najavi završno kolce i tako ipak prištedi malo energije i za drugo, rođendansko veče na istom mestu. „Dvojka“ je još uvek pratila posetioce dok su aplaudirali izlazeći iz Sava centra a Miroslav Ilić se, kao dokazani profesionalac, odmah stavio na raspolaganje novinarima.
- Bilo mi je sjajno, kao i ranijih godina. Pevali smo zajedno, družili se... Fantastična razmena energije. Nisam se šalio kad sam rekao ono za konkurs – pozivam na crtu sve, da vidim ko ima bolju publiku.
Podsetio je Miroslav da ga sledeće godine čeka mnogo toga lepog – novi album, koncerti po regionu u sklopu obeležavanja četiri decenije rada, spektakl u Areni... Toliko razloga za radost – i njegovu, i obožavalaca koji gotovo da probijaju „Zabavnik“ granicu „od 7 do 77 godina“.