Ljubavni život velikog pesnika i slavnog romantičara ispunjen je tajnama.
Postoji jedan gotovo bizaran podatak iz privatnog života Getea. Priča se da je pesnik sve do svoje 37. godine bio nevin! I pored svega, svi izučavaoci književnog dela Getea tvrde da žena u njegovom životu nije nedostajalo.
Odgojen je u preterano strogoj, protestantskoj (puritanskoj) porodici, Gete je tek na putovanju kroz Italiju izmenio svoj pogled na život i umetnost.
Johan Volfgang Gete bio je i prijatelj Srba i dao je jak doprinos prodoru u svet srpske poezije.
Veliki um i veliko Geteovo srce podarilo je svetu neke od najlepših rečenica o ljubavi.
Nema sunca bez svetlosti, ni čoveka bez ljubavi.
Budi ljubavi dostojan ako želis da budes ljubljen.
Mnoga se srca gube u opštem, samo se najplemenitije posvećuje jednome.
Naše strasti su prave ptice feniksi: kad stara izgori, iz njenog pepela se odmah diže nova.
Ljubiš li duboko samo jedno biće, činice ti se sva ostala dostojna ljubavi.
Ako ljubav, radost, toplotu i slast ja sam sobom ne nosim - neće mi ih ni drugi dati. A ja, sa srcem punim blaženstva, neću drugoga usrećiti ako on stoji preda mnom hladan i bez snage.
Dobar je brak onaj u kojem svaki imenuje drugoga čuvarem svoje samoće.
Ne budite ravnodušni jer je ravnodušnost smrtonosna za ljudsku dušu.
Ljubav je slatko ropstvo, brak je ropstvo bez slasti.
Ljubav odoleva vremenu koje sve otima.
Johan Volfgang fon Gete (1749 — 1832) bio je nemački pisac, političar, pesnik, naučnik i filozof, a tokom 10 godina i predsednik oblasti Vajmar. Autor je romana "Faust“, "Teorija boja", "Jadi mladog Vertera".