Njegovo ime, samo po sebi, dovoljno je da privuče hiljade fanova u Beogradu na njegov koncert. Ako toj jednačini dodate datum - 14.februar, i činjenicu da se njegov repertoar savršeno slaže sa Danom zaljubljenih, gotovo je sigurno da ćete kao rezultat dobiti punu Arenu.
Nije bilo jednostavno publici ni da priđe Areni, niti da iz nje izađe nakon koncerta. Nešto toplije veče jeste prijalo, ali uski prolazi između gomila snega na trotoarima bili su puni ljudi koji su se tiskali polako hodajući ka hali.
Na velikoj bini bila su obezbeđena mesta za orkestar, hor, dirigenta, bend... Dovoljno da shvatite Tonijeve „ozbiljne namere“ da se vrati svemu onome što voli. A ideja turneje „Otkrivanje strasti“ i jeste bila da spoji klasiku koju je zavoleo kao zreliji umetnik, rok koji ga prati od rane mladosti i pop kojem se kroz karijeru najviše posvetio. Odlična ideja koja ga svakako izdiže kao muzičara iz mora „popularnih“ pevača, a sa kojima ga redovno stavljamo u isti koš, i ideja koja je u Arenu privukla i one koji žele da čuju nešto više od popularnih hitova. S druge strane, ispostavilo se i da je koncept koji su Toni i njegova ekipa zamislili, pomalo zbunjujuć za one koji su samo želeli da se „izđuskaju“ uz hitove i možda puste po koju suzu uz njegove balade.
Orkestar Zagrebačke filharmonije pod dirigentskom palicom Ive Lipanovića prvi je izašao na binu, praćen horom Kulturno-umetničkog društva „Branko Krsmanović". I već tada ste mogli da se udobno smestite u svoju stolicu i uživate u atmosferi koja ni malo ne liči na „jedan od onih koncerata na Dan zaljubljenih“. Poznate filmske melodije su zaplovile Arenom, i pripremile je za izlazak prigodno „skockanog“ Tonija. Odelo se sasvim dobro uklopilo u atmosferu, ali i u repertoar koji su spremili za prvi deo ove koncertne trilogije. „Godfather“, „Nessun Dorma“, „O sole mio“, „Caruso“...
Romantično, ali i potpuno drugačije od onoga na šta smo navikli kada je ovaj pevač u pitanju... Ali vokalno se prilično dobro snašao u ovoj novoj ulozi.
Nakon kratke pauze izašao je u nešto drugačijem autfitu, prilagođenom ostatku koncerta.
„Samo za zaljubljene rokere...“ bio je njegov uvod u „I Don't Wanna Miss A Thing“ grupe Aerosmith. Usledio je veliki hit, romantična „Carrie“ grupe Europe.
Aleksandra Radović prvi put mu se pridružila na bini da zajedno otpevaju pesmu grupe Bon Jovi „Bed of Roses“. Ovaj sjajan duet propraćen je oduševljenjem i gromoglasnim aplauzom koji se je bio još jači kada su se začuli prvi tonovi pesme „Final Countdown“ koja je Toniju glasovno „legla“ više nego dobro. Naredna gošća bila je Splićanka Zorica Kondža koja je sa njim otpevala jednu od najpoznatijih pesama grupe Whitesnake „Here I go again“, nakon čega je usledila kulminacija ovog „rokerskog“ dela koncerta.
„Znam da to niko ne može ponoviti na pravi način, i neću se ni truditi da pevam kao on...ali ja ovu pesmu toliko volim, da sam morao da je uvrstim u repertoar...“ Ipak, hrabro je s njegove strane, da na koncertima peva „Bohemian Rhapsody“, pesmu za koju je čak i sama grupa „Queen“ koristila matrice, a malo ko je od savremenih izvođača ikada otpevao kako treba... Ovog puta, posao mu je bio znatno olakšan prisustvom hora i orkestra, koji su savršeno propratili svaki ton, a i Toni je dao sve od sebe da prenese bar deo fantastične energije koju ova pesma ima.
Dame su zatim otpevale „Memories“, a onda je došao na red i na onaj komercijalniji deo Tonijevog repertoara. „Štiklice“ su poustajale, već na samu najavu pesme „Ja sam zaljubljen“ aplauzi su postali jači, a ogroman deo Arene bio je na nogama.
Cetinski je trčao po bini, angažovao probuđenu publiku da peva sa njim, šalio se... Kao i inače, spontan i duhovit, uživao je u svakom tonu za koji mu je publika pevala prateće vokale, koji su, očekivano, uglavnom bili ženski...
Sala je bila na nogama i uz „Kad žena zavoli“, „Umirem sto puta dnevno“, „Blago onom ko te ima“.
Prvak Opere Narodnog pozorišta Nikola Mijailović pridružio mu se zatim na Čolinoj „Ti si mi u krvi“, a svi zajedno bili su na bini za ne baš tako uspešno izvođenje „Show must go on“.
Zvanično, to bi trebalo da bude kraj, ali je bilo svima jasno da će se Toni opet vratiti na binu, čak se i sam našalio na temu biseva... Bacio je u publiku cveće uz rečenicu „Valjda ga neće uhvatiti neki frajer“ a zatim uz još nekoliko pesama priveo ovaj koncert kraju.
„Trebalo je samo dve tri one opere da otpeva na početku, nije morao toliko...“ bili su neki od komentara mlađe poplacije u publici. Neki drugi su samo tražili povod da se grle sa svojom lepšom polovinom pa nije ni bilo važno šta će se na bini dešavati. Nije bilo za „sečenje vena“ ali je bilo uspešno, i lepo.
Tonijev pokušaj da svoje ljubavi skupi na jedno mesto i privuče publiku različitih pogleda na muziku samo je delimično uspeo, bar što se publike tiče. Njegova ideja bila je odlična i za svaku pohvalu. Izvođenje na zavidnom nivou. I on i orkestar zvučali su sjajno, izbor pesama bio je odličan, aranžmani zanimljivo osveženi i drugačiji.
Publika, s druge strane, nije bila sasvim spremna za ovaj viši nivo njegove muzičke svesti, i kao i mnogo puta do sad, čekala je hitove da bi „zapalila“ Arenu.
Toni Cetinski je, bez sumnje, zaslužio da i vi sledeći put, planirano dođete, a možda i „zalutate“ na njegov koncert. Može vrlo lako da vam se desi da se, kao ja, prijatno iznenadite...