Grupu su 2009.godine osnovali Ćomi i Savara (eks Ritam nereda), a nešto kasnije pridržila im se i Saška. “Naša ideja je da svojim delom, insturmentalnom muzikom i bez upotrebe reči koje su u današnje vreme izgubile smisao, predstavimo slušaocima emotivni doživljaj sveta u kome živimo i stvaramo. Svaka pesma predstavlja određenu SLIKU - impresiju ili događaj iz života” kažu za ono što rade, a koliko su dobri uživo, imaćete prilike da čujete u Festu, 26.aprila...
Ono što je neobično i drugačije u vašoj muzici je to što nije uobičajeno da se takva vrsta muzike radi instrumentalno...
- Malo jeste neobično, mahom zato što nema pevanja, pa „nismo komunikativni“ i sl... Ali mi smo se trudili da to uradimo kako valja, da ljudima bude prijemčivo, da mogu da slušaju lepo... nadam se da smo uspeli u tome.
Kako je uopšte došlo do toga da radite instrumentalu muziku i da nemate vokal?
- Ja i Savara, bubnjar koji svira sa mnom, i Saška, u gomili bendova smo svirali ranije. Sve je to bilo sa vokalima, a mi smo hteli da uradimo nešto potpuno drugačije. A i da ti pravo kažem, to je neka moja životna želja, nešto tog tipa da uradim, i čuvao sam je poslednjih dvadeset godina. Čekao sam neki trenutak koji će se desiti da bih nešto ovako uradio i eto, to je tu...
Koliko vam je teško da kada ste na bini komunicirate s publikom, kada nemate nekoga ko rečima izražava ono što želite da „kažete“?
- Pa, ja se nadam da nije teško... U principu, mi se trudimo da naslikamo neki izraz našim pesmama, i onda ako uspemo da stvorimo neku emociju, neku sliku ljudima u glavi, to je onda naš uspeh. A mislim da nekako uspevamo u tome.
Uradili ste dva spota sa albuma do sada?
- Da, prvi je bio za pesmu „Pepersi“, a snimili smo i drugi za pesmu „The Last Star“ čija je promocija u Festu.
Spotovi se često baziraju na „temi“, na tekstu... Koliko je lakše, ili teže snimiti spot za instrumental?
- Nama je interesantno to što uopšte nema reči. Onda možemo da uključimo i druge ljude, kao što smo u prvi spot uključili našeg drugara Danijela, koji je odradio ceo spot, snimio, montirao, režirao... Ali bukvalno po njegovom viđenju te pesme. Tako smo uradili i sa drugim spotom. Opet, naravno, nema ništa bez drugara... Sa jednom ekipom mladih entuzijasta sa novosadske Akademije smo uradili spot i bukvalno smo im prepustili sve, da oni odluče kako će to da izgleda, kakva će priča biti. Oni su izneli jedno svoje viđenje te naše kompozicije. To je meni super!
Negde se najvljivalo da ste na „mini turneji“... Šta je za vas turneja?
- To sad zvuči potpuno drugačije od onoga što turneja zaista predstavlja. Vežemo tri, četiri vikenda, sviramo po raznim mestima, pa to zovemo „turneja“.
A da li bi voleo da se vrate one turneje koje su nekada postojale?
- Ja mislim da se to nikad više neće vratiti. Mislim da je to vreme davno prošlo, potpuno je sve drugačije. Nekad su ljudi bili okrenuti prema toj živoj svirci, to je bio jedini momenat kada oni mogu da dođu u dodir sa bilo kojim bendom. Jednom sam pričao sa jednim bivšim menadžerom „Bijelog dugmeta“, pomenuo je neke neverovatne cifre, kad snime album pa krenu na turneju po Jugoslaviji, to su, ono...gomile koncerata, stotine koncerata... Mislim da se više to neće vratiti. Ali ja bih voleo da se vrati, realno. Jer, mi volimo da sviramo, i to je najbitnije...
- 12.maja smo u Kikindi u klubu „Infiniti“, 19.maja je novosadska promocija u „Crnoj kući“... 31.maj je rezervisan za Dangubu i dalje ćemo već videti... Imamo neke planove za neke festivale, ali o tom potom...
Radite li već na nečem novom ili...?
- Trenutno ne radimo ništa novo! Svu svoju energiju, svu emociju smo bukvalno potrošili na ovaj album. Tu nije bilo kompromisa, išli smo do kraja. I da ti pravo kažem, ja sam potpuno sad isceđen emotivno, da ništa ne mogu da smislim u ovom trenutku (smeh), tako da će morati da prođe neki period od 6 meseci, godinu dana, da počnemo nešto novo da radimo, to je sad nemoguće. Upravo smo i hteli da takav album ispadne. Iskren, pun emocija... i mislim da smo uspeli u tome.
Često se u poslednje vreme postavlja pitanje, kada se snima album, da li treba praviti kompromis između onoga što muzičari zapravo jesu, šta vole i iza čega mogu da stanu, i onoga što će ljudi „slušati“, kupovati, što im je prijemčivije. Pretpostavljam da vi niste ljudi koji pristaju na kompromise kada je autorski rad u pitanju?
- Vidi se i po ovome što sviramo da to nije tako. Ako se baviš umetnošću, tu onda nema kompromisa. Ti imaš potrebu nešto da uradiš, kako ti osećaš da treba da izgleda. Tu nema razmišljanja o tome da li će to biti komercijalno, da li će neko to slušati, da li će se prodati... Najbitnije ti je da preneseš neku emociju, neku ljubav... Čim se tu umeša neko razmišljanje, tu nema umetnosti. A mi se bavimo umetnošću, pokušavamo da ovaj svet, bar na tih 54 minuta, koliko album traje, učinimo lepšim.