A imalo se šta i kako praznovati. Slavio se rad, pa se slavio i praznik rada. Najbolji radnici su dobijali priznanja, bili uvaženi i poštovani u društvu. Njihovi likovi stajali su na novčanicama koje su vredele. Radnička deca su išla na more, na fakultete, imala su šansu...
Kako se praznovalo? Znalo se, za Prvi maj se ide u prirodu, jede se mlada jagnjetina, a može i nešto drugo. Preduzeća su organizovala prvomajski uranak, plaćala prevoz i priređivala radnicima veselja.
Bilo je i organizovanog odlaska u šoping-ture u inostrastvo...Pa, ko voli u prirodu, na druženje ili par dana u Rim, Beč...
Danas je radnička klasa u pravom smislu te reči - potlačena i obespravljena. Živi život u kome je normalno izgubiti posao, lako postati beskućnik. Razmišlja o tome koliko će dobiti ako proda bubreg i da li će to podmiriti troškove...
Danas je za vlasnike preduzeća Sindikat - neprijateljska reč, neprijateljska organizacija sa sumnjivim namerama. Od solidarnosti nije ostalo ni S.
Oni koji imaju sreću da rade, žive u strahu da će posao izgubiti, a penziji se malo ko i nada. Eto, to je nama naša borba dala.
Ali reč koja se ovih dana tokom predizborne kampanje najčešće pominje je - zapošljavanje. Svi obećavaju zapošljavanje. Kako, niko ne objašnjava. A novi talas recesije već preplavljuje mnoge evropske zemlje.
Svejedno, oni koji mogu sebi da priušte, otići će negde u prirodu, raspaliti roštilj i radovati se, makar lepom vremenu i jedni drugima.
Ako imate prijatelje, i vi sa niima pođite nekuda ili ih pozovite na klin čorbu. Ako nemate, prošetajte, možda sretne usput nekoga koga ste davno zaboravili. Ništa ne košta, a može vas oraspoložiti.
Ako imate posao, proslavite. Ko zna dokle će trajati.
Ako ga nemate, radujte se sunčanim danima. Izađite iz kuća i stanova.
Nadlanu vam želi - posao i srećan vam praznik !!!