Neke vrste majmuna u stanju su da naprave razliku između napisanih reči i nasumično nabacanih slova, dok druge umeju da množe. Neki majmuni planiraju unapred, ratuju i sklapaju mir, iskazuju empatiju i umeju da dele.
"Pitanje nije da li razmišljaju, već kako razmišljaju", kaže naučnik sa američkog univerziteta Djuk Brajan Her za agenciju AFP. Danas se naučnici pitaju da li su majmuni sposobni da razmišljaju o onome o čemu razmišljaju drugi majmuni.
Dokaza da su životinje inteligentnije i društvenije nego što se mislilo ima sve više, posebno kada je reč o primatima. To je sve popularnije naučno polje, sa sve većim brojem studija kognitivnog razvoja majmuna poslednjih godina, pri kojima tehnološki razvoj i napredak nauke otvaraju put za neobična otkrića.
Ovog meseca, naučnici koji rade DNK mapu bonobo majmuna ustanovili su da se, kao i šimpanze, oni samo za 1,3 odsto razlikuju od ljudi.
"Svake godine otkrivamo stvari za koje smo mislili da ne mogu da rade", kaže Džozef Kol, direktor centra za istraživanje primata u nemačkom Institutu "Maks Plank".
Kol je rekao da je jedna od njegovih skorašnjih studija pokazala da majmuni sebi mogu da postave ciljeve i da ih ispune.
Orangutanima i bonobo majmunima u zoo vrtu ponuđeno je osam vrsta alata, od kojih dva sa kojima mogu da dodđ do hrane. Kada bi odabrali odgovarajući alat, istraživači bi ih pomerali na drugo mesto pre nego što bi im dali hranu, a potom ih tamo ostavljali i do 14 sati.
Skoro u svakom slučaju, kada su majmuni shvatili da ih pomeraju, sa sobom su uzimali alat kako bi ga iskoristili da dodu do hrane idućeg dana, a to nisu zaboravljali ni posle spavanja. Cilj i seriju zadataka koja vodi njegovom ostvarenju nisu gubili s uma. Naučnici kažu da je to slično pakovanju za sutrašnji put.
Nekoliko godina, naučnici posmatraju šimpanze u zoo vrtovima kako prikupljaju i čuvaju kamenje kao oružje koje će kasnije upotrebiti. U maju, jedno istraživanje je pokazalo da tome dodaju i momenat skrivanja - prave plastove sena u kojima skrivaju oružje od suparnika, kao što države čine sa bombama.
Her je ukazao i na studije u kojima šimpanze suparnici ulaze u arenu u kojoj je hrana skrivena od pogleda jednog od njih. Šimpanza koji vidi skrivenu hranu brzo uviđa da je njegov suparnik ne vidi i to
koristi kao svoju prednost, iskazujući sposobnost da pojmi situaciju u kojoj je drugi majmun. To je osobina koju ljudi razvijaju kao deca, ali i nešto što druge životinje ne poseduju, kaže Her.
Zadivljujuće pamćenje majmuna
U Nacionalnom zoo vrtu u Vašingtonu, ljudi koji pokušaju da se takmiče sa orangutanima u pamćenju osuđeni su na neuspeh. "Ja sam doktor nauka, za ime Boga, čovek bi pomislio da bih mogao da
nadmašim orangutana u pamćenju, ali ne mogu", požalio se pomoćnik direktora vrta Don Mur.
U jednom francuskom istraživanju, najmanje dva babuna pamtila su toliko slika - nekoliko hiljada - da je naučnicima posle tri godine isteklo raspoloživo vreme za studiju, a babuni nisu prestajali da pamte. Žoel Fago iz Francuskog nacionalnog centra za naučna istraživanja procenio je da mogu da zapamte najmanje 10.000, a možda i više slika.
Jedna šimpanza u Japanu po imenu Ajumu redovno pobeđuje ljude u ponavljanju serije brojeva koji se u deliću sekunde pojavljuju na ekranu. On je senzacija na JuTjubu (YouTube), zajedno sa orangutanima iz zoo vrta u Majamiju koji koriste ajPadove (iPad).
Iznenađujuće sposobnosti nemaju samo primati
Delfini, ciji je mozak 25 odsto puta teži od ljudskog, prepoznaju sebe u ogledalu. Isti je slučaj sa slonovima. Istraživanje sprovedeno ovog meseca pokazalo je da su crni medvedi sposobni za primitivan oblik brojanja.
Istraživači su najpre otkrili nove veštine razmišljanja kod šimpanzi, što je dokazalo da neke sposobnosti "nisu samo ljudske", kaže primatolog Emori univerziteta Frans de Val. Potom su ustanovili da istu sposobnost imaju i drugi primati genetski udaljeniji od ljudi.
Sledeća faza bio je pronalazak iste osobine kod pasa i slonova.
"Sposobnosti za koje mislimo da su veoma posebne i kompleksne kod ljudi verovatno nisu toliko specijalne i kompleksne. Ovo istraživanje uzdiže životinje, ali i spušta ljude... Ako majmuni to mogu da urade, a možda i psi i druge životinje, možda to onda nije toliko kompleksno koliko mislimo", kaže Da Val.
Naučnici Djuk univerziteta poseduju snimak na kojem majmuni na monitoru gledaju koliko tačaka ulazi u kutiju, a potom biraju pravi broj tačaka koje izlaze iz kutije.
Ovog proleća u Francuskoj, naučnici su dokazali da šest babuna ume da napravi razliku između nasumično napisanih reči i reči koje imaju značenje.
Nekada se mislilo da su kontrola emocija i sposobnost empatije i socijalizacije nešto što ljude razlikuje od drugih primata. Međutim, šimpanze teše druge i svađaju se s njima. Takođe, oni pokušavaju da uteše uznemirenog druga, tako što ispuštaju zvuke i grle ga.
S druge strane, studije su pokazale da šimpanze ratuju sa susednim kolonijama, gde ubijaju mužjake, a kradu ženke. I to je ljudska osobina i navodi na zaključak da je ratovanje staro šest miliona godina.
Ipak, kada pogledaju najbližeg čovekovog rođaka, bonobo majmuna, naučnici uviđaju razliku. Bonobo majmuni ne ubijaju. Eksperimenti su pokazali da ti majmuni daju hranu novim životinjama u koloniji, čak i u slučaju kada bi svu hranu mogli da zadrže za sebe.