Spavanje
Spavanje na plus 30 u sobi bez klime često je i za najumornije skoro nemogući zadatak. Temperatura tela spušta se za nekoliko stepeni kada je telo spremno za spavanje. Kako je hlađenje tela leti otežano mnogi ljudi imaju problema sa spavanjem.
Toplina i loš odabir odeće za spavanje prekidaju san, što sve čini da tokom dana budemo nervozni. Stručnjaci kažu da je najbolji način hlađenja izložiti kožu vazduhu. Koristite pamučnu posteljinu, a pre spavanja najbolje bi bilo leći u toplu kupku, a ne hladnu.
Stopala i ruke
Ruke i stopala se znoje na letnjim vrućinama i na taj način stvaraju pritisak zbog kojeg nam prstenje i obuća postaju neudobni i tesni. Najbolje je skinuti sav nakit i nositi otvorenu obuću od prirodnih materijala.
Srce
Ograničeno izlaganje suncu može biti dobro za zdravlje jer povećava efikasnost srca. Kako se telo pokušava ohladiti protok krvi se pojačava. Gubitak tečnosti koji mogu izazvati visoke temperature otežavaju rad srca, pa na žalost kontinuirane visoke temperature povećavaju rizik od srčanog udara.
Probava
Vrućina utiče na apetit. Kada je hladno vreme, kalorije koje unesemo troše se na zagrevanje tela. Kada je temperatura vazduha visoka telo se ne treba samo zagrejaviti, pa traži manje hrane, pa je i normalno da tokom leta ređe osećamo glad.
Stručnjaci kažu, kako je vrlo važno i dalje da se pravilno hranimo, da ne preskačemo obroke. Posebno je potrebno unositi dovoljne količine vode bez obzira na to da li osećamo žeđ. Kada osetimo žeđ to znači da je telo na početku dehidracije.
Bubrezi
Kada telo dehidrira pokušava da zadrži u sebi što više tečnosti. Bubrezi pojačano rade, pa ako se ne unosi dovoljno vode postoji mogućnost oštećenja bubrega. Pokušajte svakodnevno da popijete od šest od osam čaša vode.
Mozak
Tečnost koju unosimo u organizam ne samo da utiče na hlađenje organizma nego i održava normalan rad mozga. Mozak se sastoji od 70 odsto vode, pa nedostatak vode onemogućuje ispravan rad neurotransmitera, što otežava obavljanje svakodnevnih zadataka.
Povišena temperatura iznad 42 stpeni može trajno oštetiti mozak, a najugroženiji je deo zadužen za koordinaciju i pokrete.