Jedna od njegovih glavnih građevina biće najveći aerodrom na svetu, sa šest pista, za 100 miliona putnika godišnje. Ovaj megaprojekat deo je kandidature Istanbula za organizaciju Olimpijskih igara 2020. godine.
Novi, ”zeleni” grad, podignut u skladu s najvišim ekološkim principima, prostiraće se na 40.000 hektara. Taj impozantan građevinski poduhvat priprema Gradski centar za planiranje, pod dirigentskom palicom svetski poznatog arhitekte i urbaniste iz Amerike Sidnija Raseka. Turski premijer Redžep Tajip Erdogan želi da sve bude završeno do 2023. godine, prenosi sajt Capital.ba
Idejni tvorac iz Amerike najavljuje da će Novi Istanbul biti istinska metropola. Grad i gigantski aerodrom biće u simbiozi, nerazdvojni.
"Otvara se nova veza između Evrope i Azije, između Moskve, Bliskog istoka i Azije", izjavio je nedavno Rasek i dodao, "Grad će tehnološki biti veoma napredan. U njemu automobili neće biti korišćeni kao u uobičajenim gradovima. Moj prijedlog je da to bude ”zeleni grad”, izdeljen na pešačka susedstva".
Do aerodroma je predložena brza pruga, s direktnom vezom do Taksima, centra ”starog” Istanbula.
Namjera projektanta je da u novoj milionskoj varoši osnaži turske kulturne vrednosti. Grad će biti podjeljen na mahale, uz nastojanje da u njima budu zadovoljene potrebe svih društvenih grupa: mladih (kojih u Turskoj ima znatno više nego na Zapadu) i starih, bogatih i onih manje imućnih.
"Budućnost Istanbula je sjajna i to je moja poruka investitorima. Zaista verujem u to iz više razloga. Jedan je uspon turske ekonomije, koja je u dinamičnoj vezi s privredama Kine, Azije, Centralne Azije, Rusije, kao i EU. Zatim, tu su istorijske, geografske i kulturne veze Istanbula s Evropom i, konačno, mesto na kom se grad nalazi, na pola puta između Pekinga i Londona, Moskve i Kaira. U poslu sa nekretninama uvek govorimo da kuću prodaje ”lokacija, lokacija i lokacija”, a Istanbul, definitivno, ima lokaciju.", kaže Sidni Rasek.
U novom gradu bi, shodno ideji da bude sagrađen za najveću svetsku sportsku smotru, bilo i Olimpijsko selo, koje bi se kasnije transformisalo u univerzitetski kampus. Planirani su i naučno-tehnološki centri.
U prošlom veku podignuto je nekoliko novih gradova. Najpoznatiji su Brazilija, glavni grad Brazila, i Čandigar, prestonica dvije indijske savezne države. I Novi Beograd spada u tu kategoriju, mada on nije sagrađen ”u pustinji”, već između dva istorijska grada, Beograda i Zemuna. Suprotno od budućeg pešačkog novog Istanbula, pomenute naseobine, građene prema zamislima oca moderne arhitekture Le Korbizjea, koncipirane su kao automobilski gradovi.
Ovo nije prvi put da se u ovom veku govori o gradnji Novog Istanbula. Pre oko pet godina, stručnjaci iz Turske i sa američkog Univerziteta Perdju izneli su predlog da se izgradi drugi Istanbul – otporan na zemljotrese. Stručnjaci, naime, smatraju da će u naredne tri decenije grad na Bosforu pogoditi razoran potres, siline između 6,8 i 7,5 stepeni po Rihterovoj skali. To bi moglo da znači pravu katastrofu za 12-milionsku metropolu, čije zgrade nisu građene prema seizmičkim propisima, ali i za celu tursku ekonomiju. Drugi, satelitski grad, podignut da izdrži svaki zemljotres, mogao bi da pruži utočište građanima Istanbula u slučaju da se protiv njih okrenu sile prirode.
Zatim su tri godine na projektu Novog Istanbula radili stručnjaci Univerziteta Mičigen. Oni su kao lokaciju za gradnju označili obalu Crnog mora, upravo zbog otpornosti na zemljotrese, jer je tamo zemljište bolje nosivosti, sastavljeno uglavnom od stena. Uz to, postoji velika pogodnost – ”parcela” je najvećim delom u državnom vlasništvu.