"Niko, a ponajmanje vlada Ekvadora, ne bi trebalo da sumnja u našu rešenost da sprovedemo našu zakonsku obavezu i vidimo da je Asanž izručen Švedskoj", rekao je Hejg na konferenciji za novinare.
Prema njegovim rečima, zastoj u rešenju pitanja Asanž bi mogao da potraje mesecima ili čak godinama, prenela je agencija AFP.
S druge strane predsednik Ekvadora Rafael Korea tvrdi da će Asanž ostati u Ambasadi Ekvadora u Londonu sve vreme, dok Velika Britanija odbija da mu omogući bezbedan izlaz iz zemlje.
Švedski ministar inostranih poslova Karl Bilt izjavio je za novinsku agenciju TT da Švedska nema razloga da mnogo žuri s izručenjem Asanža i da će zvanični Stokholm "čekati i videti šta će se desiti".
Asanž se krije u Ambasadi Ekvadora u Londonu od 19. juna, od kada je zatražio azil te zemlje. Ovaj 41-godišnji Australijanac sumnjiči se u Švedskoj za navodno silovanje i seksualno uznemiravanje od avgusta 2010. godine, a švedska policija ga je novembra iste godine stavila na međunarodnu poternicu, s namerom da bude dostupan vlastima radi ispitivanja.
Formalno, Švedska nije podigla optužnicu protiv Asanža, mada je on priveden u Londonu u decembru 2010. godine.
Sjedinjene Američke Države ne priznaju diplomatski azil koji je Ekvador dao osnivaču Vikiliksa, saopštio je sinoć Stejt department.
Ekvador se obratio Organizaciji Američkih Država, koje okuplja sve zemlje severne, centralne i Latinske Amerike, nakon što je doneo odluku o davanju političkog azila Asanžu.
Prema sporazumu OAD iz 1954.godine, zemlje članice se slažu da daju azil u svojim diplomatskim misijama osobama koje su tražene iz političkih razloga , ali ne i osobama koje zakon traži zbog običnih krivičnih dela.
SAD nisu deo tog sporazuma i ne priznaju koncept diplomatskog azila kao dela međunarodnog prava, saopštio je Stejt department. U saopštenju se dodaje da Amerika veruje da je slučaj Asanža bilateralno pitanje Ekvadora i Velike Britanije sa kojim OAD nema nikakve veze.
Pristalice Asanža se plaše da bi Švedska koja ga potražuje, kasnije mogla da ga izruči Americi, zbog odavanja vojnih i diplomatskih podataka iz niza diplomatskih predstavništava SAD širom sveta.
Zvanični Vašington je više puta demantovao da ima nameru da krivično goni osnivača Vikiliksa.
Ako bi u SAD bio osuđen za špijunažu, pretila bi mu i smrtna kazna. Iako SAD ne priznaju status diplomatskog azila, one same često u svojim ambasadima i konzulatima prihvataju osobe koje se nalaze pred progonom vlasti, režima koje Amerika ocenuje kao nedemokratske.
Tanjug