Zorica kaže da joj je kao alternativno rešenje ponuđeno da bude kućna pomoćnica u kući vlasnika kompanije Rodoljuba Draškovića na beogradskom Dedinju, ali da je to odbila.
Nenadovići su pre desetak dana, dok su bili na poslu, dobili telefonski poziv da se jave u jednu od kancelarija kako bi potpisali “neke papire”. I Dragan i Zorica kažu da su odmah znali o čemu se radi, piše "Blic".
- Supruga i ja samo smo se pogledali. Nismo imali nikakvu drugu opciju sem da potpišemo da smo proglašeni tehnološkim viškom. Sve se odigralo za pet minuta. Bili smo u šoku - priča inženjer agronomije Dragan Nenadović, koji je 18 godina radio u “Takovu” kao tehnolog, a poslednje dve na poslovima sa nižom spremom.
U Samostalnom sindikatu opštine Gornji Milanovac kažu da je “sramotno da u uslovima ovakve krize jedna porodica u istom danu ostane bez bilo kakvih prihoda”.
- Ovaj postupak pokazuje pravo lice vlasnika kompanije i njemu bliskih ljudi koje je postavio na rukovodeće pozicije – kaže prvi sindikalac Gornjeg Milanovca Rade Maksimović.
- Možda je ovo jedinstven slučaj u Srbiji da u istoj sekundi jedan bračni par ostaje bez posla. Mogli su da pokažu malo ljudskosti i da jedno od nas zadrže barem još šest meseci. Makar da smo ostali sa jednom platom od tridesetak hiljada, bilo bi lakše, nekako bismo se snašli. Zaista smo poniženi i dovedeni u očajnu situaciju - kaže Dragan.
Zorici Nenadović sve još teže pada kada se priseti na kakve je ponižavajuće kompromise morala da pristane samo da bi ostala na poslu.
- Pune 23 godine sam radila u proizvodnji, ali sam pre tri godine bez ikakvog objašnjenja prebačena na mesto čistačice. Nisam se bunila iz straha da ne ostanem bez posla. Sa nekoliko koleginica išla sam i da čistim privatnu kuću vlasnika “Takova” na Dedinju i njegovu vikendicu i imanje na Zlatiboru. Uz nas su bile i kolege iz firme koje su obavljale najrazličitije poslove - od košenja trave, prikupljanja sena, čišćenja štale. Eto, morala sam da prihvatim sve, ali na kraju sam ipak dobila otkaz - navodi Zorica za "Blic".
Ona naglašava da poslednju ponudu ipak nije mogla da prihvati.
- Ponuđeno mi je da budem domaćica na Dedinju u Draškovićevoj kući i da tamo boravim po dve nedelje, a da se potom menjam sa koleginicom. To bi praktično značilo da sam njegova kućna pomoćnica sa svim obavezama koje taj posao nosi, od čišćenja i prijema gostiju do spremanja hrane. Nije mi padalo na pamet da se toliko ponizim - zaključuje Nenadovićeva.
Iz kompanije “Svislajon Takovo” još nije bilo komentara.